Dan žalosti u Bosni i Hercegovini je proglašen zbog gubitka života u nedavnim poplavama i klizištima. Najmanje 20 ljudi izgubilo je život u ovim nepogodama. Odluku o Danu žalosti doneli su entitetske Vlade za oba entiteta i Vlada Brčko Distrikta. Vlada Republike Srpske takođe je proglasila Dan žalosti u Srpskoj zbog stradanja stanovništva na teritoriji Federacije BiH. Na dan žalosti istaknute su zastave na pola koplja u institucijama Republike Srpske, a otkazane su kulturne i sportske manifestacije. Obavezno je isticanje zastava na pola koplja na različitim zgradama i institucijama u BiH. Takođe, na ovaj dan se ne održavaju programi kulturno-zabavnog karaktera na javnim mestima, a medijske kuće trebaju prilagoditi svoje programe Danu žalosti.
U Hercegovačko-neretvanskom kantonu i dalje se traga za devet osoba koje su nestale u poplavama. Petoro osoba se traži u Jablanici, a četvoro u Konjicu. Dan žalosti je prilika da se odamo počast žrtvama ovih strašnih prirodnih katastrofa i da pokažemo solidarnost sa porodicama koje su pogođene.
Poplave i klizišta su veoma opasne prirodne katastrofe koje mogu uzrokovati veliku štetu i gubitak života. BiH je često pogođena ovakvim nepogodama zbog svoje geografske pozicije i specifičnosti terena. Važno je da državne institucije i lokalne zajednice preduzmu preventivne mere kako bi se smanjile posledice budućih prirodnih katastrofa i kako bi se poboljšala zaštita stanovništva.
Podizanje svesti o važnosti prevencije i pravovremene reakcije na prirodne katastrofe je ključno za očuvanje života i imovine građana. Takođe, važno je ulagati u infrastrukturu koja može da izdrži ekstremne vremenske uslove i da smanji rizik od poplava i klizišta. Solidarnost među građanima i brza reakcija državnih i lokalnih institucija su od presudnog značaja u takvim situacijama kako bi se spasili životi i pružila pomoć onima kojima je najpotrebnija.
Prvih 48 sati nakon prirodne katastrofe su najvažniji za pronalaženje preživelih i organizovanje pomoći. Hitna evakuacija ljudi iz ugroženih područja, osiguranje hrane, vode i medicinske pomoći, kao i saniranje štete na infrastrukturi su prioritetne aktivnosti u ovim slučajevima. Osim toga, važno je pružiti psihološku podršku žrtvama i njihovim porodicama kako bi se brže oporavili od traumatičnog iskustva.
Stručnjaci za katastrofe trebaju da budu obučeni i spremni da reaguju u kriznim situacijama. Koordinacija između svih nadležnih institucija, kao i saradnja sa međunarodnim organizacijama i nevladinim organizacijama, ključni su faktori uspešnog upravljanja u kriznim situacijama. Važno je da se analiziraju prethodne katastrofe i da se izvlače pouke za budućnost kako bi se unapredile strategije zaštite stanovništva i imovine.
Poplave i klizišta su ozbiljne pretnje koje zahtevaju kontinuiranu pažnju i investicije u prevenciju i sanaciju posledica. Klimatske promene mogu dovesti do povećanja učestalosti i intenziteta ekstremnih vremenskih događaja, što može imati ozbiljne posledice po društvo i ekonomiju. Zbog toga je važno da države sarađuju na regionalnom i globalnom nivou kako bi se zajednički suočile sa izazovima koje donose klimatske promene i promenile svoje politike i prakse kako bi bile otpornije na prirodne katastrofe.
