Sijekovac, malo mesto kod Broda, danas je obeležilo 33. godišnjicu od stravičnog zločina nad srpskim civilima koji su, u ovom slučaju, bili meštani ovog naselja. Ovaj događaj se smatra jednim od prvih ratnih zločina počinjenih na teritoriji Bosne i Hercegovine tokom rata devedesetih godina. U okviru obeležavanja, održan je parastos u Crkvi Svete velikomučenice Ognjene Marije, koji je služilo sveštenstvo Eparhije zvorničko-tuzlanske.
Zločin u Sijekovcu se dogodio 23. jula 1992. godine, kada su hrvatske snage napale ovo malo srpsko naselje. Tokom napada, za samo jedan sat ubijeno je devetoro Srba, među kojima su se nalazili i članovi porodica Milošević i Zečević. Ovaj zločin je ostavio dubok ožiljak u zajednici i predstavlja jedan od simbola patnje srpskog naroda tokom rata.
U Sijekovcu se svake godine okupljaju preživeli, članovi porodica stradalih, kao i predstavnici lokalne zajednice i vjerskih institucija, kako bi odali počast žrtvama. Ove godine, okupljanje je bilo posebno emotivno, s obzirom na to da se obeležava tri decenije od događaja koji je promenio živote mnogih ljudi. Parastos je bio prilika za molitvu i prisećanje na žrtve, kao i za izražavanje solidarnosti sa porodicama koje su izgubile svoje najmilije.
U srpskoj javnosti, zločin u Sijekovcu često se koristi kao podsetnik na stradanja koja su doživeli Srbi tokom rata u Bosni i Hercegovini. Mnogi smatraju da se ovakvi događaji ne smeju zaboraviti i da je važno da se imena žrtava i njihove sudbine prenose na mlađe generacije. Ove godine, pored parastosa, održana su i različita predavanja i diskusije o značaju sećanja na prošlost i potrebi za pravdom.
Ono što se desilo u Sijekovcu je deo šire slike ratnih zločina koji su počinjeni tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Zločini nad civilima su često ostavljali trajne posledice na društvene odnose i međunacionalnu saradnju. U ovom kontekstu, sećanje na Sijekovac je takođe i poziv na pomirenje i razumevanje, kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti.
Na događaju su prisustvovali i predstavnici lokalnih vlasti, koji su naglasili važnost očuvanja sećanja na žrtve. Oni su istakli da se ovakvi događaji ne smeju zaboraviti, te da je potrebno raditi na izgradnji mira i stabilnosti u regionu. Takođe, naglašena je potreba za pravdom i odgovornošću za počinjene zločine, kako bi se žrtvama pružila satisfakcija.
Zločin u Sijekovcu nije jedini incident koji se dogodio tokom rata, ali se svakako izdvaja kao simbol stradanja srpskog naroda. Mnoge porodice su ostale bez svojih najmilijih, a zajednica je izgubila deo svog identiteta. Sećanje na ove događaje je ključno za razumevanje složenosti sukoba i trauma koje su pretrpeli ljudi na ovim prostorima.
Obeležavanje godišnjice zločina u Sijekovcu služi kao podsećanje na važnost očuvanja istorije i istine o prošlosti. Ovo je i prilika da se osvetli potreba za izgradnjom društva koje će se temeljiti na poštovanju ljudskih prava, pravdi i pomirenju. Kako bi se izgradila budućnost bez rata, važno je znati i razumeti prošlost, te raditi na izbegavanju sukoba i nasilja u budućnosti.
Uprkos svemu, okupljanje u Sijekovcu je pokazalo snagu zajednice i njenu sposobnost da se suoči sa prošlošću. Ove godine, kao i svake prethodne, prisutni su se okupili u znak sećanja, solidarnosti i nade za bolju budućnost.
