U Splitu su se nedavno pojavili grafiti koji napadaju hrvatskog predsednika Zorana Milanovića i njegovu stranku, Socijaldemokratsku partiju (SDP). Ovi grafiti su izazvali pažnju javnosti i medija, a portal Dalmacija danas je izvestio o ovom incidentu. Na više lokacija u gradu ispisane su poruke poput „Milanoviću i SDP, ako ste ruski onda ste i srpski“ i „Prodane duše“. Ove poruke ukazuju na nezadovoljstvo određenih grupa građana prema trenutnoj političkoj situaciji u Hrvatskoj.
Grafiti su često sredstvo izražavanja nezadovoljstva, a u ovom slučaju se očigledno radi o političkom protestu. Reakcije na ovakve akcije mogu biti različite, od podrške onih koji dele iste stavove do osuda drugih koji smatraju da takav način izražavanja nije primeren. U ovom slučaju, grafiti su i podsećanje na tenzije koje i dalje postoje u hrvatskom društvu, posebno kada su u pitanju odnosi sa susednim zemljama kao što su Srbija i Rusija.
Hrvatski portal takođe podseća na novu Odluku o komunalnom redu koja je stupila na snagu u septembru 2023. godine. Ova odluka predviđa kazne za oštećenje javne imovine, uključujući grafite. Kazne se kreću od 260 do 1.320 evra, što može odvratiti pojedince od pisanja grafita, ali i dalje ostaje pitanje kako će se primenjivati ova pravila i da li će ona imati željeni efekat na smanjenje ovakvih incidenata.
Milanović, kao predsednik, suočava se sa brojnim izazovima tokom svog mandata. Njegova politika i stavovi često su predmet kritike, naročito u kontekstu unutrašnjih i spoljnopolitičkih pitanja. U ovom trenutku, odnosi Hrvatske sa susednim zemljama su posebno osetljivi, a Milanovićevi komentari i odluke često dovode do podela među građanima.
Pojava ovakvih grafita može se posmatrati kao odraz šireg nezadovoljstva u društvu. Mnogi građani osećaju da se njihovi interesi ne zastupaju adekvatno, što dovodi do frustracije i izražavanja kroz vandalizam. S obzirom na to da su odnosi između Hrvatske i Srbije često napeti, komentari koji se mogu povezati sa ovim pitanjima dodatno komplikuju situaciju.
S obzirom na to da su izbori u Hrvatskoj uvek u fokusu medija, ovakvi događaji mogu imati uticaj na političku klimu. Politički analitičari često napominju da simboli otpora, kao što su grafiti, mogu mobilizovati određene grupe birača i postaviti nova pitanja na dnevni red. To može dovesti do promena u percepciji javnosti prema određenim političarima ili strankama.
U međuvremenu, vlasti će morati da se suoče sa problemom kako da reše pitanje vandalizma i grafita bez ugrožavanja slobode izražavanja. Pravilna ravnoteža između očuvanja javnog prostora i dozvole za izražavanje nezadovoljstva može biti izazovna, ali je neophodna za održavanje zdrave demokratije.
U zaključku, grafiti u Splitu su više od običnog vandalizma; oni su izraz dubokih političkih i društvenih tenzija koje i dalje postoje u Hrvatskoj. Kako se situacija razvija, važno je pratiti kako vlasti reaguju na ovakve incidente i kako će to uticati na političku scenu u zemlji. Jasno je da će Milanović i SDP morati da se suoče sa ovim izazovima i pokušaju da pronađu način da odgovore na nezadovoljstvo koje se izražava na ovakav način.
