Negativan prirodni priraštaj u Srbiji 2023. godine, odavno nije rođeno manje beba

Posle sjajnog početka 2023, kada smo u januaru imali skoro 12 odsto više rođenih beba nego u istom mesecu 2022. delovalo je da je bebi-bum u Srbiji realnost, da bismo prošlu godinu ipak završili u minusu.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u 2023. godini je u Srbiji rođeno 60.813 beba, što je za 1,887 ili tri odsto manje nego u 2022. godini, što je najgori rezultat u poslednjoj deceniji. U tri meseca prošle godine smo bili u plusu u odnosu na 2022. godinu – pored već spomenutog januara, to su bili još samo jul i avgust. Upoređujući decembar 2023. i decembar 2022. godine, rodilo se 11,6 odsto manje bebe.

Zbog alarmantnih brojeva, država će od aprila ili maja ove godine povećati iznose novčane pomoći za rođenje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta.

U 2023. godini, preminulo je 97,098 osoba, što je za 11,1 odsto manje nego 2022. godine, te prvi put od 2013. da se ova brojka spustila ispod 100.000. Unatoč tome, nastavljen je negativni prirodni priraštaj u Srbiji, pa smo 2023. godinu završili sa minusom od 36.285 ljudi.

Pet faktora utjecalo je na manji broj rođene djece u Srbiji. Među njima su odlazak mladih iz Srbije i unutrašnje migracije, odlaganje rađanja i reproduktivno zdravlje, pandemija korone i loše zdravstveno stanje nacije, psihološki faktori koji utječu na smanjenje nataliteta i ekonomski faktori.

Prosečna starost majki pri rađanju prvog deteta 2020. iznosila je 28,8 godina, a pedeset godina ranije, prvorotkinje su se u proseku porađale se 22,2 godine, dok je 2000. ta granica stajala na 24,9 godina. Sve više žena se odlučuje na kasnije rađanje.

Ovo su podaci o broju rođenih beba od 2013. godine: 2013. – 65,554, 2014. – 66,461, 2015. – 65,657, 2016. – 64,734, 2017. – 64,894, 2018. – 63,975, 2019. – 64,399, 2020. – 61,692, 2021. – 62,180, 2022. – 62,700, 2023. – 60,813.