Izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine tvrdi da se u Srebrenici nije dogodilo ni pojedinačni zločin genocida niti genocid uopšte. Komisija, međutim, priznaje da je bilo hiljade ubistava, uglavnom ratnih zarobljenika, na najstrašniji način. Vojska Republike Srpske je imala plan da preuzme kontrolu nad teritorijom same enklave Srebrenica, s obzirom na vojni značaj područja koje je bilo pod kontrolom naoružanih brigada 28. divizije tzv. Armije Republike BiH sa sedištem u Srebrenici.
U izveštaju se dalje tvrdi da odgovorni za ove gnusne zločine trebaju biti kažnjeni, a ne da se oni smatraju genocidom. Ova komisija će sutra raspravljati o ovim zaključcima na posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske.
Srebrenica je postala sinonim za najveći zločin na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata. Masakr koji se dogodio u julu 1995. godine kada su srpske snage ubile oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, koji su mahom bili zarobljenici ili civili, smatra se genocidom prema presudi Međunarodnog suda pravde.
Ipak, ovaj izveštaj baca novo svetlo na događaje i insistira na preciznijem određivanju termina i odgovornosti za zločine koji su se dogodili u Srebrenici. Dok se ne osporava sam zločin, već se želi napraviti razlika između pojedinačnih zločina i genocida, što može imati značajan uticaj na sudsku praksu i političke odluke u budućnosti.
Reakcije na ovaj izveštaj su podeljene. Dok pojedini političari i analitičari podržavaju ovaj pristup koji traži preciznije definisanje termina i odgovornosti, drugi smatraju da se na taj način pokušava relativizovati ozbiljnost i strašne posledice zločina u Srebrenici. Rasprava oko ovih pitanja će sigurno nastaviti da polarizuje javnost i političke aktere u regionu.
Važno je napomenuti da su procesi suočavanja sa prošlošću, istraživanje zločina i pravda za žrtve ključni elementi izgradnje mira i pomirenja u postkonfliktnim društvima. Istina, pravda i odgovornost za zločine su temelji na kojima se može graditi stabilna i prosperitetna budućnost. Stoga je važno da se ovakvi izveštaji analiziraju sa pažnjom i ozbiljnošću, te da se njihove preporuke uzmu u obzir prilikom kreiranja politika i strategija za tranziciono pravosuđe i pomirenje.
U istraživanju srebreničkih zločina, važno je sagledati sve faktore i okolnosti koje su dovele do takvih strašnih događaja. Pitanje odnosa između politike, vojske i civilnog društva, kao i uloga međunarodne zajednice u sprečavanju zločina i zaštiti civila, su ključni u razumevanju i prevenciji sličnih situacija u budućnosti.
Također, važno je istaći da se zbog genocida u Srebrenici ne smeju zaboraviti ni druga stradanja koja su se dogodila tokom ratova na području bivše Jugoslavije. Svaka žrtva, bez obzira na nacionalnost ili versku pripadnost, zaslužuje pravdu i sećanje.
Upravo zbog toga je važno da se istraživanja o zločinima u Srebrenici i drugim mestima nastave, kako bi se tačno utvrdile okolnosti i odgovornost za stradanja, te kako bi se sprečilo relativizovanje ili negiranje zločina koji su se dogodili. Samo kroz istinu, pravdu i odgovornost možemo izgraditi društvo koje poštuje ljudska prava i različitosti, te sprečiti ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti.
U zaključku, izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji otvara nova pitanja i dispute u vezi sa zločinima koji su se dogodili u Srebrenici. Važno je da se ovi zaključci analiziraju sa pažnjom i ozbiljnošću, te da se njihove preporuke uvaže prilikom kreiranja politika i strategija za istraživanje zločina i pomirenje u regionu. Istina, pravda i odgovornost su ključni elementi izgradnje mira i stabilnosti, te je važno da se svi akteri uključe u proces suočavanja sa prošlošću i izgradnje zajedničke budućnosti.
