U Saudijskoj Arabiji se godišnje baci polovina hrane koja se baci na svetu. To znači da se godišnje baci oko 1,3 milijarde tona hrane širom sveta, a od toga čak polovina otpada u Saudijskoj Arabiji, prema programu UN za rasipanje hrane.
Prema poslednjim podacima indijskog TV kanala WION, Saudijska Arabija je na vrhu liste zemalja koje bacaju hranu, a na nju otpada čak 50 odsto takvog otpada u svetu.
Podaci su potvrđeni i od strane saudijskog ministra za životnu sredinu, vodu i poljoprivredu Abdul Raman bin Abdul Mosen al Fadlija. On je istakao da rasipanje hrane njegovu zemlju košta čak 10,6 milijardi dolara godišnje.
Stopa rasipanja hrane premašuje 33 odsto u Saudijskoj Arabiji, a ovi podaci su izvučeni iz studije Nacionalnog programa za smanjenje rasipanja hrane.
Zbog ovakvih poražavajućih statistika, državna uprava za opštu bezbednost hrane je pokrenula sveobuhvatnu kampanju podizanja svesti kako bi podstakla praksu odgovorne potrošnje hrane.
Poražavajuće činjenice o bacanju hrane u Saudijskoj Arabiji ukazuju na to da je borba protiv rasipanja hrane i odgovorna potrošnja hrane od velike važnosti ne samo za tu zemlju već za sve zemlje širom sveta.
Prema procenama, oko 821 milion ljudi širom sveta pati od gladi, dok se u isto vreme ogromne količine hrane bacaju svakodnevno. Ovo je ogroman paradoks koji zahteva hitno rešenje.
Takođe, bacanje hrane ima i negativne posledice po životnu sredinu. Raspala hrana zauzima velike površine deponija i stvara štetne gasove koji doprinose klimatskim promenama.
Zbog toga je važno da se svi segmenti društva uključe u borbu protiv rasipanja hrane. Potrošači treba da budu svesni svoje uloge i odgovornosti, a prehrambena industrija, trgovine i restorani takođe imaju svoj deo odgovornosti.
Uvođenje programa za doniranje viška hrane organizacijama koje se bave pružanjem pomoći ugroženima, kao i edukacija o pravilnom odlaganju hrane i korišćenju iste, mogu biti efikasni alati u borbi protiv rasipanja hrane.
Jedan od primera dobre prakse je Italija, koja je uvela mere koje zabranjuju bacanje viška hrane i podstiču doniranje hrane. Pored toga, mnoge zemlje su uvele popuste na proizvode koji se bliže isteku roka trajanja kako bi se sprečilo njihovo bacanje.
Međutim, ključno je da se svest o ovom problemu podigne na globalnom nivou. Organizacije, vlade i međunarodne institucije treba da sarađuju i da zajedno rade na rešavanju ovog problema.
U krajnjoj liniji, borba protiv rasipanja hrane nije samo moralna i humanitarna obaveza, već je i investicija u održivu budućnost naše planete. Svako od nas može da doprinese rešavanju ovog problema, bilo da je reč o smanjenju sopstvenog otpada hrane ili podršci inicijativama koje se bore protiv ovog globalnog problema.
