Ruski stalni predstavnik pri UN, Vasilij Nebenzja, izrazio je nezadovoljstvo zbog učešća predstavnika UN na samitu o Ukrajini koji je održan u Švajcarskoj prošlog vikenda, ističući da je to kršenje Povelje UN. On je posebno ukazao na učešće zamenice generalnog sekretara UN, Rozmeri Dikarlo, nazivajući to neprihvatljivim prema članu 100 Povelje UN.
Nebenzja je pozvao zapadne zemlje da prihvate ruski mirovni predlog za rešavanje ukrajinske krize pre nego što bude prekasno. Ovo izlaganje predstavlja nastavak tenzija između Rusije i zapadnih zemalja u vezi situacije u Ukrajini.
Rusija je već duže vreme uključena u sukob u istočnoj Ukrajini, podržavajući proruske pobunjenike, dok zapadne zemlje podržavaju ukrajinsku vladu. Međunarodne organizacije, uključujući UN, pokušavaju da posreduju u rešavanju ovog sukoba, ali bez značajnog napretka.
Situacija u Ukrajini je delikatna i kompleksna, sa političkim, ekonomskim i bezbednosnim izazovima. Osim unutrašnjih podela, postoji i međunarodni aspekt sukoba, sa Rusijom kao ključnim igračem.
Rusija je suočena sa sankcijama zapadnih zemalja zbog svog angažmana u Ukrajini, što dodatno komplikuje odnose između Moskve i zapadnih prestonica. Potezi poput učešća zamenice generalnog sekretara UN na samitu o Ukrajini samo produbljuju jaz između ruskih interesa i interesa zapadnih zemalja.
Povelja UN jasno definiše ulogu organizacije u rešavanju međunarodnih sukoba i očuvanju mira i bezbednosti. Učešće predstavnika UN na samitu o Ukrajini moglo bi se tumačiti kao podrška jednoj strani u sukobu, što je u suprotnosti sa principima neutralnosti i nepristrasnosti koje bi trebala da zastupa UN.
Zapadne zemlje, poput Sjedinjenih Američkih Država i Evropske Unije, najčešće podržavaju Ukrajinu u njenim nastojanjima da očuva teritorijalni integritet i suverenitet. S druge strane, Rusija vidi Ukrajinu kao svoju „bliznakinju“ i pokušava da zaštiti interese proruskih snaga na istoku zemlje.
Konflikti u istočnoj Ukrajini nisu novi, ali su eskalirali nakon aneksije Krima od strane Rusije 2014. godine. Od tada su pregovori i mirovni procesi bili otežani, sa povremenim prekidima primirja i eskalacijom nasilja.
Situacija na terenu je složena, sa različitim gruppama i interesima u sukobu. Civili su najviše pogođeni ovim sukobom, sa hiljadama žrtava i milionima raseljenih osoba. Humanitarna situacija u regionu je takođe alarmantna, sa nedostatkom hrane, lekova i osnovnih potrepština.
Međunarodna zajednica se trudi da pomogne Ukrajini da prevaziđe krizu, ali bez konkretnih rezultata. Sankcije protiv Rusije nisu uspele da promene njenu politiku u vezi Ukrajine, dok pregovori u Minsku nisu doveli do trajnog primirja.
Nebenzjin apel zapadnim zemljama da prihvate ruski mirovni plan može se tumačiti kao pokušaj Moskve da preuzme inicijativu u rešavanju ukrajinskog sukoba. Međutim, skeptici tvrde da su ruski predlozi jednostrani i ne uzimaju dovoljno u obzir interese Ukrajine i njenih saveznika.
Ukrajina je podeljena zemlja, sa istočnim delom koji podržava Rusiju i proruske snage, dok je zapadni deo okrenut ka Evropi i NATO savezu. Ova podela je duboka i teško prevazilaziva, sa političkim, etničkim i verskim tenzijama u celoj zemlji.
