Društvene mreže su postale neizostavan deo svakodnevnog života, ali je njihovo preterano korišćenje dovelo do ozbiljnih problema mentalnog zdravlja kod ljudi. Stručnjaci su istakli da digitalna demencija postoji i da se manifestuje kroz gubitak pažnje i funkcije pamćenja. Psiholog Ana Vlajković napominje da novije generacije nemaju kritičko razmišljanje jer prihvataju informacije bez prethodne provere.

Kratkoročna memorija postaje sve prisutnija kod ljudi jer im dugoročna više nije potrebna u digitalnom dobu. Osim toga, sve veći broj ljudi se suočava sa anksioznošću i depresivnim sentimentom u vezi sa budućnošću i životnim izborima. Kriza identiteta je takođe problem koji se javlja usled socijalnih pritisaka na društvenim mrežama.

IT stručnjak Strahinja Dević ističe da postoji zavisnost od društvenih mreža, gde ljudi često koriste platforme radi potvrde od drugih. On navodi da društvene mreže same po sebi nisu loše, već preterano korišćenje može biti štetno. Zakonska regulativa je neophodna kako bi se zaštitili korisnici od potencijalno štetnih uticaja društvenih mreža.

U današnjem digitalnom dobu, važno je održavati balans između stvarnog života i virtuelnog sveta koji nam nude društvene mreže. Bitno je da se korisnici informišu i razvijaju kritičko razmišljanje kako bi bili otporni na negativne uticaje koji mogu dovesti do mentalnih problema. Važno je osvestiti svoje korišćenje društvenih mreža i voditi računa o svom mentalnom zdravlju.