Brisel – Udeo energije iz obnovljivih izvora u oblastima grejanja i hlađenja u Evropskoj uniji nastavlja da raste, dostigavši 26,2% u 2023. godini, prema podacima koje je objavio Evrostat. Ova cifra predstavlja najviši nivo od kada je istraživanje počelo 2004. godine, kada je taj udeo iznosio samo 11,7%. U poređenju sa 2022. godinom, kada je udeo iznosio 25%, zabeležen je rast od 1,2 procentna poena.
Ovaj trend rasta energije iz obnovljivih izvora pokazuje posvećenost zemalja članica EU ka održivom razvoju i smanjenju emisije štetnih gasova. Obnovljivi izvori energije, kao što su solarna, vetro, i hidroenergija, igraju ključnu ulogu u prelasku na čiste izvore energije, što je od suštinskog značaja za borbu protiv klimatskih promena.
Među zemljama članicama EU, Švedska se izdvaja kao lider u korišćenju obnovljivih izvora, sa impresivnih 67,1% udela. Ova zemlja je poznata po svojim naporima u oblasti održive energetike, uključujući široku primenu biomase i hidroenergije. Estonija i Letonija takođe beleže visoke udele, sa 66,7% i 61,4%, redom, što ukazuje na snažnu posvećenost ovih zemalja prelasku na obnovljive izvore.
U poređenju sa drugim članicama EU, zemlje poput Nemačke i Francuske takođe pokazuju značajne pomake, iako su njihovi udelima ispod prosek EU. Nemačka, poznata po svojoj Energiewende politici, ima za cilj smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, dok Francuska, sa svojim fokusom na nuklearnu energiju, takođe teži povećanju udela obnovljivih izvora.
Rast udela obnovljivih izvora u grejanju i hlađenju nije samo rezultat političkih odluka i strategija, već i sve veće svesti potrošača o važnosti očuvanja životne sredine. Ljudi se sve više odlučuju za sisteme grejanja i hlađenja koji koriste obnovljive izvore, kao što su toplotne pumpe ili solarni paneli, čime se smanjuje njihova ekološka šteta.
Evrostat je takođe napomenuo da je ovaj rast u skladu sa ciljevima EU da do 2030. godine smanji emisiju štetnih gasova za najmanje 55% u odnosu na nivoe iz 1990. godine. Ovaj ambiciozni cilj zahteva ne samo povećanje udela obnovljivih izvora, već i transformaciju energetskih sistema širom kontinenta.
Uprkos ovom pozitivnom trendu, izazovi ostaju. Mnoge zemlje EU se suočavaju sa infrastrukturnim preprekama koje usporavaju implementaciju obnovljivih izvora energije. Takođe, finansijski resursi i politička podrška su ključni faktori koji mogu uticati na brzinu i efikasnost prelaska na obnovljive izvore.
Dugoročno gledano, prelazak na obnovljive izvore energije donosi brojne prednosti ne samo za životnu sredinu, već i za ekonomiju. Investicije u obnovljive izvore mogu stvoriti nova radna mesta, podstaći inovacije i smanjiti zavisnost od uvoza fosilnih goriva, čime se povećava energetska sigurnost EU.
S obzirom na sve veće globalne izazove, kao što su klimatske promene i energetske krize, važno je da EU nastavi da unapređuje svoje strategije za korišćenje obnovljivih izvora energije. Povećanje udela obnovljivih izvora u grejanju i hlađenju je samo jedan deo šireg plana za očuvanje planete i poboljšanje kvaliteta života svih građana. U tom smislu, saradnja među zemljama članicama, kao i sa privatnim sektorom, biće ključna za postizanje ovih ciljeva u budućnosti.
