Neretki su slučajevi u sportu gde penzionisani sportisti jako brzo ostanu bez novca koji su zaradili tokom karijere. Nebitno jesu li nastupali u sportovima koji ne donose megalomanske zarade ili su imali ugovore koji im osiguravaju desetine miliona dolara godišnje, bankroti su učestali kod profesionalnih sportista koji su se povukli. Mnogima će odmah na pameti biti slučajevi onih koji se odaju preterano luksuznom i raskalašnom životu. Razbacivanje novcem, poroci, nepotreban luksuz itd, neki su od činilaca koji vode ka bankrotu.
Međutim, postoji i druga strana medalje. Penzionisani sportisti često ne znaju kako da pravilno upravljaju svojim finansijama. Često bivaju prevareni od strane „finansijskih savetnika“ ili odluče da investiraju u projekte koji se kasnije pokažu kao loše odluke. Robi Loler, bivši UFC-ov prvak velter kategorije, govorio je o ovoj temi tokom gostovanja u „Jaxxon“ podkastu. On je istakao kako je ključno da sportisti postanu svesni važnosti edukacije o finansijama.
Loler naglašava da je fokus na edukaciji presudan. Većina sportista dolazi do velikog novca u vrlo mladoj dobi, pre nego što su naučili kako da upravljaju tim svotama. Tokom karijere, dok prihodi pristižu, oni često ne prepoznaju probleme sa svojim finansijama. Ipak, kada se karijera završi i kada redovni prihodi prestanu, ti problemi postaju očigledni. Loler veruje da je potrebno edukovati sportiste o tome kako da štede novac i brinu se za svoju budućnost, ne samo finansijski, već i zdravstveno.
U ovom kontekstu, postavlja se pitanje ko bi trebao da sprovodi ovu edukaciju i na koji način. Da li bi UFC trebao da uloži sredstva u obuke za svoje borce ili bi se formirala posebna agencija koja bi se bavila ovim pitanjem? To ostaje nejasno, ali jedno je sigurno – rešenje mora biti pronađeno.
Osim finansijske nepismenosti, penzionisani sportisti se često suočavaju sa mentalnim izazovima nakon završetka karijere. Mnogi od njih su tokom svoje sportske karijere bili u centru pažnje, a kada se ta pažnja povuče, može doći do osećaja gubitka identiteta. Ovaj psihološki aspekt takođe može doprineti lošem upravljanju finansijama. Sportisti koji nisu spremni za život nakon sporta često se suočavaju s problemima koji mogu dovesti do finansijske propasti.
U ovom svetlu, edukacija ne bi trebala obuhvatati samo finansije, već i mentalno zdravlje. Sportisti bi trebali imati pristup resursima koji im pomažu da se prilagode životu nakon takmičenja. Uključivanje stručnjaka za mentalno zdravlje u obrazovne programe može biti ključno za prevenciju problema u budućnosti.
Finansijska pismenost i mentalna pripremljenost su dva ključna aspekta koja bi trebala biti deo svakog programa edukacije za sportiste. Na taj način, sportisti će moći bolje da upravljaju svojim prihodima i da se lakše prilagode životu nakon završetka karijere. Dobra edukacija može značiti razliku između uspešnog i neuspešnog životnog puta nakon sporta.
S obzirom na sve ove izazove, jasno je da je potreba za edukacijom sportista veća nego ikada. Ulaganje u obrazovanje može pomoći da se smanji broj penzionisanih sportista koji se suočavaju sa finansijskim teškoćama. To ne uključuje samo obuke o upravljanju novcem, već i sveobuhvatnu podršku koja može pomoći sportistima da se suoče sa izazovima koji dolaze nakon završetka njihove sportske karijere.
U zaključku, edukacija o finansijama i mentalnom zdravlju je od suštinske važnosti za sportiste, kako bi se smanjila verovatnoća da će se suočiti sa finansijskim problemima nakon završetka karijere. Sportisti bi trebali biti opremljeni znanjem i resursima koji će im pomoći da uspešno upravljaju svojim životom i finansijama u budućnosti.
