Ministar spoljnih poslova Belorusije Sergej Alejnik tvrdi da Ukrajina pokušava izvršiti provokacije transportom oružja i eksploziva na teritoriju Belorusije, koji se mogu koristiti za terorističke akte u Rusiji. Tokom ove i prošle godine zaustavljeno je 40 kanala za transport oružja i eksploziva iz Ukrajine u Belorusiju, a Komitet za bezbednost Belorusije neutralisao je 20 diverzantskih grupa koje su prešle granicu iz Ukrajine. Belorusija također optužuje Litvaniju za finansiranje paravojnih snaga koje navodno pokušavaju srušiti vladu u Minsku.

Sergej Alejnik je izjavio da litvanske vlasti podržavaju ekstremiste i finansiraju njihove aktivnosti, te ih pozvao da prestanu s takvim ponašanjem. On je istaknuo da litvanski političari znaju za postojanje paravojnih formacija koje planiraju promenu vlasti u Belorusiji. Šef KGB Belorusije Ivan Tertel tvrdi da postoji oko 50 stranih fondova u Litvaniji, Poljskoj i Ukrajini koji finansiraju promociju politike „meke moći“ prema Belorusiji, ali i radikalne opcije za promenu vlasti.

Nakon predsedničkih izbora u Belorusiji 2020, neki opozicionari, uključujući Svetlanu Tihanovsku, otišli su u Litvaniju. Tihanovsku je osuđena na 15 godina zatvora u odsustvu pod optužbom za zaveru radi preuzimanja državne vlasti, stvaranje i vođenje ekstremističke grupe, javne pozive na sankcije, podsticanje društvenog razdora i izdaju države.

Situacija između Belorusije, Ukrajine i Litvanije postaje sve napetija zbog optužbi o provokacijama i destabilizaciji regiona. Ministar Alejnik ističe važnost mirnog rešavanja sukoba i apeluje na susedne zemlje da se suzdrže od ovakvih aktivnosti. Belorusija se suočava s unutrašnjim i spoljnim pritiscima koji mogu dovesti do daljih tenzija i nestabilnosti u regionu.

U međuvremenu, litvanske vlasti negiraju optužbe o finansiranju paravojnih snaga i tvrde da podržavaju demokratske procese u Belorusiji. Litvanija je jedna od zemalja koja je pružila utočište beloruskim opozicionarima nakon izbora 2020, a EU je također uveo sankcije Belorusiji zbog loših izbornih procesa i kršenja ljudskih prava.

Sve ovo stvara komplikovanu situaciju u regionu koja zahteva pažljivu diplomatiju i rešavanje sukoba kroz dijalog i pregovore. Belorusija se suočava s izazovima unutrašnje stabilnosti i spoljnog pritiska koji mogu imati dalekosežne posledice na region.

Pojedini analitičari upozoravaju da eskalacija sukoba može dovesti do većih problema na granicama Belorusije s Ukrajinom i Litvanijom, te da je neophodno da međunarodna zajednica preduzme korake kako bi sprečila dalje destabilizacije i osigurala mir u regionu.

Ukrajina, Belorusija i Litvanija su ključne zemlje za stabilnost i bezbednost istočne Evrope, te je važno da sarađuju kako bi očuvali mir i prosperitet u regionu. Nastavak napetosti i sukoba može imati ozbiljne posledice po sve tri zemlje i šire, te je neophodno da se pronađu mirna i diplomatska rešenja za postojeće probleme.