Svet je trenutno zarobljen u dugovima od čak 315 biliona dolara, što je rezultat najvećeg, najbržeg i najšireg talasa rasta globalnog duga od Drugog svetskog rata. Ovaj trend se poklapa sa pandemijom kovida 19 koja je dodatno uticala na ekonomiju širom sveta. Institut za međunarodne finansije (IIF) objavio je ove poražavajuće brojke u svom kvartalnom izveštaju.

Prema rečima institucije sa sedištem u Vašingtonu, ovo povećanje duga je drugi uzastopni kvartalni rast, koji je prvenstveno zahvatio tržišta u razvoju. Na ovim tržištima se dug popeo na neverovatnih 105 biliona dolara. Ovakav trend je zabrinjavajući, posebno kada se uzme u obzir da je svet već bio suočen sa velikim ekonomskim izazovima pre pandemije. Sada, uz dodatnu krizu izazvanu kovidom 19, situacija je postala još teža.

Rast globalnog duga nije jedan trenutni problem, već predstavlja dugoročnu pretnju za svetsku ekonomiju. Veliki dugovi mogu usporiti ekonomski rast, dovesti do finansijskih kriza i ograničiti sposobnost zemalja da se oporave od ekonomskih udara. Situacija je posebno zabrinjavajuća za zemlje u razvoju koje se suočavaju sa velikim dugovima bez resursa i kapaciteta za njihovo otplaćivanje.

Kovid 19 je dodatno pogoršao situaciju, jer su mnoge zemlje morale da preduzmu hitne mere za podršku svojim ekonomijama. Ovo je dovelo do povećanja javnog duga i dodatnog opterećenja za buduće generacije. Institucije poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke su pružile finansijsku podršku zemljama u krizi, ali dugoročno rešenje za globalni dug zahteva veće promene i reforme.

Jedan od glavnih problema je nedostatak održive strategije za smanjenje duga i upravljanje javnim finansijama. Mnoge zemlje se suočavaju sa političkim pritiscima da troše više nego što zarađuju, što dovodi do dugoročnih ekonomskih problema. Zemlje takođe moraju da se bore sa korupcijom, neefikasnim upravljanjem i nedostatkom transparentnosti u finansijskim transakcijama.

Da bi se suočile sa ovom kriznom situacijom, zemlje moraju da preduzmu hitne reforme kako bi smanjile svoje dugove i povećale efikasnost javnih finansija. To uključuje smanjenje nepotrebnih troškova, povećanje prihoda kroz bolje poreske politike i borbu protiv korupcije. Takođe je važno da se obezbedi transparentnost u finansijskim transakcijama i da se uspostave jake institucije koje mogu da efikasno upravljaju javnim finansijama.

Osim domaćih reformi, međunarodna zajednica takođe mora da preduzme korake kako bi pomogla zemljama u razvoju da se nose sa svojim dugovima. To može uključivati pružanje finansijske podrške kroz međunarodne institucije kao što su MMF i Svetska banka, kao i reprogramiranje i otpisivanje dugova gde je to potrebno. Takođe, važno je da se obezbedi da sredstva koja se koriste za podršku ekonomije budu usmerena ka najugroženijim grupama i da se spreči da zemljama u razvoju padnu u dužničko ropstvo.

Svet se trenutno suočava sa ogromnim izazovima zbog rasta globalnog duga i ekonomske krize izazvane pandemijom kovida 19. Da bi se prevazišli ovi problemi, zemlje moraju preduzeti hitne reforme kako bi smanjile svoje dugove i poboljšale upravljanje javnim finansijama. Međunarodna zajednica takođe mora da pruži podršku zemljama u razvoju kako bi im pomogla da se oporave od krize i izbegnu teške ekonomske posledice u budućnosti. Ovo je ključno za stvaranje održive ekonomske budućnosti za sve zemlje širom sveta.