Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije lane je iznosila 65,49 milijardi evra, što je manje za 1,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, objavio je Republički zavod za statistiku. Izvezeno je robe u vrednosti od 28,63 milijarde evra, što je povećanje od 3,7 procenata, dok je uvoz vredeo 36,86 milijardi ili manje za 5,5 odsto. Deficit u evrima je iznosio 8,22 milijarde, što je smanjenje od 27,9 odsto u poređenju sa prošlom godinom.
Spoljnotrgovinska razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, pri čemu su zemlje članice Evropske unije činile 59,7 odsto ukupne razmene. Partneri iz zemalja CEFTA doneli su suficit u razmeni od 2,94 milijarde dolara, uključujući izvoz električne energije, žitarica, pića, nafte, vozila. Izvoz Srbije iznosio je 4,77, a uvoz 1,83 milijarde dolara, pri čemu je pokrivenost uvoza iznosila 260,3 odsto.
Ukupna razmena izražena u dolarima je veća za 0,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu je izvoz porastao za 6,5 odsto dok je uvoz smanjen za 3,2 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom je bila 77,7 odsto, što je više u odnosu na prethodnu godinu kada je iznosila 70,6 odsto. Izvoz i uvoz sa zemljama članicama EU činili su značajan deo celokupne spoljnotrgovinske razmene Srbije.
Izvoz robe u EU vredeo je 15,27 milijardi evra, što je povećanje od 2,9 odsto, dok je uvoz bio vredan 15,92 milijarde, smanjenje za 1,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz robe iz Srbije za ostale zemlje sveta vredeo je 13,36 milijardi evra, porast od 5,8 odsto, dok je uvoz bio 20,94 milijardi evra, što je pad za 7,3 odsto. Najviše robe je izvezeno u Italiju, u vrednosti od 2,57 milijardi evra, a najviše je uvezeno iz Nemačke, u vrednosti od 1,92 milijarde evra.
Roba je najviše izvezena u Nemacku, a najviše je uvezena iz Italije. Eksport u Evropsku uniju iznosio je 15,27 a uvoz 15,92 milijarde evra. Izvoz u zemlje van EU je iznosio 13,36 a uvoz 20,94 milijardi evra, što predstavlja porast od 5,8 odsto za izvoz i pad za 7,3 odsto za uvoz.
Hranu i žive životinje izvozili su proizvođači, u vrednosti od 2,39 milijardi evra, pri čemu je uvoz ovih proizvoda bio vredan 2,89 milijardi evra. Izvezene su i gotove industrijske proizvode, u vrednosti od 4,38 milijardi, dok je uvezeno 8,87 milijardi.
Industrijska roba najviše se izvozila u Italiju, vredna 776 miliona evra, dok je najviše uvezena iz Nemačke, u vrednosti od 1,35 milijardi. Poljoprivredno-prehrambeni proizvodi najviše su izvoženi u Rusiju, u vrednosti od 294 miliona evra, a najviše je uvezeno iz Hrvatske, u vrednosti od 409 miliona evra.
Energetske sirovine su izvezene u vrednosti od 49 miliona evra, a uvezene u vrednosti od 793 miliona. Izvezena roba od gvožđa i čelika bila je vredna 1,27 milijardi evra, dok je uvezena u vrednosti od 1,58 milijardi.
Značajan porast izvoza beleži se u grupi proizvoda od nefero metala, za koje je izdato 732 miliona dolara, što je porast od 111,5 odsto, dok je uvezeno robe za 655 miliona, povećanje od 39,3 odsto.
Spoljnotrgovinski deficit Srbije sa zemljama van EU iznosio je 7,57 milijardi evra, što je povećanje od 799,4 miliona u odnosu na prethodnu godinu. Pokrivenost uvoza izvozom je bila 63,8 odsto.
Spoljnotrgovinski suficit sa zemljama CEFTA bio je 2,94 milijarde dolara, a najviše robe je izvezeno u Bosnu i Hercegovinu, u vrednosti od 870 miliona evra.
U globalnim razmenama zabeležen je porast izvoza mašina i prevoznih sredstava za 9,7 odsto i poljoprivrednih proizvoda za 8,3 odsto. U isto vreme, zabeležen je pad izvoza proizvoda od gume, plastike i nemetalnih minerala za 3,1 odsto. Značajan deo spoljne trgovine Srbije realizuje se sa zemljama koje imaju potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, pri čemu su zemlje članice EU najvažniji trgovinski partneri.
