Najnovija istraživanja sa Univerziteta Kolumbija pokazuju da prosečan litar flaširane vode sadrži skoro četvrt miliona nevidljivih komada nanoplastike, što izaziva zabrinutost među potrošačima i stručnjacima. Naučnici tvrde da ovi komadi plastike mogu predstavljati opasnost po zdravlje ljudi, dok proizvođači flaširane vode tvrde da ovi izveštaji samo nepotrebno plaše potrošače.
U emisiji na K1 televiziji, profesorka doktorka Svetlana Stanišić, fizički hemičar, otkriva kako nanoplastika može uticati na ljudsko zdravlje. Ističe se da postoje mnoga istraživanja koja pokazuju različite efekte plastike na ljudske ćelije. Prvi efekat je povezan sa time koliko često nanoplastika ulazi u krvotok nakon što je unesena u organizam putem hrane. Ističe se da ove čestice dolaze u kontakt sa imunološkim sistemom, skraćujući vreme života limfocita i utičući na lučenje zapaljenskih medijatora, što može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti i ateroskleroze. Drugi efekat je akumuliranje štetnih materija iz prirode, poput antibiotika, teških metala, pesticida, i drugih supstanci koje mogu štetno uticati na ljudski organizam. Treći efekat je oslobađanje hemijskih materija iz samih nanočestica plastike, uključujući aditive koji se koriste prilikom proizvodnje plastike.
Doktorka Stanišić ističe da plastika može biti problem jer predstavlja medijator za druge toksične materije, kao i mehaničke čestice koje izazivaju imunološku reakciju u ljudskom telu. Plastika se nalazi i u vodi iz česme, ali je najviše prisutna u flaširanoj vodi zbog direktnog kontakta. Nanočestice plastike koje su manje od 1.000 nanometara cirkulišu kroz životnu sredinu i na kraju dospevaju svuda, uključujući ljudske organizme. Nedavne studije su čak pokazale da se ovi komadići plastike mogu naći i kao deo krvnih ugrušaka, povećavajući rizik od srčanih oboljenja. Plastika, pogotovo kada je u kontaktu sa vodom, oslobađa razne hemijske materije, uključujući i endokrine disruptore, koji mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi.
S obzirom na sve navedene činjenice, potrošači bi trebali biti svesni potencijalnih rizika konzumiranja flaširane vode, posebno u pogledu nanoplastike. Istovremeno, pritisak na proizvođače bi trebalo da se poveća kako bi se osigurala bezbednost proizvoda koji se plasiraju na tržište. Važno je da se sprovode dodatna istraživanja o uticaju nanoplastike na ljudsko zdravlje, kako bi se donosile informisane odluke u vezi sa upotrebom i konzumiranjem plastike u svakodnevnom životu.
