Smrt je već vekovima fascinirala naučnike i istraživače širom sveta. Pokušaji da se razumeju događaji koji se dešavaju u trenutku smrti i dalje su predmet dubokih istraživanja i analiza. Kako se približavamo kraju života, često razmišljamo o svim trenucima koje smo proživeli, kako srećnim, tako i tužnim. Često se suočavamo sa žaljenjem zbog odluka koje smo mogli doneti drugačije, shvatajući da bi nam život možda bio ispunjeniji da smo tako postupili.

Američki lekar Džejm Halenbek proučavao je ljude na samrti i podelio svoja zapažanja o redosledu događaja koji se dešavaju u trenucima umiranja. Prvo se primeti postepeno menjanje disanja, od dubokog do plitkog i od brzog do sporog u ciklusima koji se ponavljaju. Disanje se na kraju usporava i postaje veoma plitko, da bi na kraju došlo do pauze u ciklusu, nakon čega sledi poslednji dah. Nešto kasnije, srce će prestati da kuca jer mu ponestane kiseonika.

Jedan od prvih znakova da se telo gasi je gubitak apetita. Ova promena je prirodna reakcija jer telu više nije potreban isti energetski unos kao ranije. Često se može primetiti da ljudi na samrti odbijaju hranu, jedu manje ili gube interesovanje za omiljene obroke. Smanjena potreba za hranom je rezultat opadanja energetskih potreba tela i pružanje udobnosti umesto prisiljavanja na jelo može biti od pomoći.

U poslednjim danima ili nedeljama života, pojedinci često doživljavaju veći umor i provode više vremena spavajući. Ovo povećanje potrebe za odmorom je način na koji telo čuva energiju za osnovne funkcije. Socijalno povlačenje takođe može biti prisutno, sa ljudima koji se povlače iz društvenih interakcija i provode više vremena sami. Ovo je normalan deo procesa umiranja.

Promene u uzorcima disanja takođe mogu biti zapažene kako se smrt približava. Nepravilan dah, duge pauze između udaha ili plitko disanje su česti, a može se javiti i „Šejn-Stokesovo“ disanje. Smanjenje potrebe za kiseonikom i smanjena stimulacija mozga respiratornom aktivnošću su uzrok ovih promena.

Pad telesne temperature i krvnog pritiska su fizičke promene koje se primete dok telo ulazi u fazu gašenja. Ruke i stopala postaju hladni na dodir, a koža može izgledati mramorno ili bledo. Konfuzija, dezorijentacija i smanjenje izlučivanja urina su takođe znakovi koji mogu biti prisutni u poslednjim danima života.

Halucinacije i vizije su česte pojave u poslednjim danima života, sa pojedincima koji često viđaju ili komuniciraju sa preminulim voljenima. Ovi simptomi mogu biti izazovni za umiruće i njihove porodice, ali je važno pružiti razumevanje i podršku.

Razumevanje ovih znakova pomaže porodicama i starateljima da se pripreme za završne faze života. Potrebno je pristupiti ovom periodu sa saosećanjem, strpljenjem i poštovanjem prema umirućoj osobi. Smrt je neizbežan deo života, ali razumevanje i podrška mogu olakšati ovaj teški proces kako za umirućeg, tako i za njegove najbliže.