BEOGRAD — Uz objašnjenje da je u Srbiji boravio sa ciljem da prikupi informacije za izveštaj Evropskog parlamenta (EP) o Srbiji, izvestilac Tonino Picula istakao je da odlazi sa dodatnim informacijama i dojmovima koji će mu pomoći da bolje razume izuzetno kompleksnu situaciju u zemlji, kao i da obavi svoj posao što kvalitetnije.
U završnoj izjavi za medije, Picula je podsetio da je njegov poziv na razgovor od najviših predstavnika vlasti prihvatila jedino predsednica parlamenta Ana Brnabić. Tokom jednogodišnjeg razgovora, oboje su zadržali svoje razlike, ali su ipak razmenili određene stavove. Picula je demantovao navode da su studenti u blokadi univerziteta u Srbiji odbili razgovor sa njim, ističući da tako nešto nije ni tražio tokom svoje posete.
Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tokom gostovanja na jednoj od televizija, izjavio da su ga oduševili srpski studenti jer su odbili susret sa Piculom. „To što nije bilo razgovora sa nekim od najistaknutijih predstavnika vlasti, to je na njima, ja sam ponudio razgovor i moja ruka je bila ispružena“, rekao je Picula, naglašavajući da bi voleo da najviši funkcioneri srpske vlasti pokažu veću osetljivost na probleme u društvu.
Picula je konstatovao da situacija u Srbiji izaziva interesovanje među mnogim članovima Evropskog parlamenta i izrazio nadu da će rešenje za kompleksno stanje u zemlji biti pronađeno kroz dijalog i uz podršku evropske budućnosti Srbije. Tokom razgovora sa predstavnicima vlasti i opozicije, Picula je primetio da oni ne mogu da uspostave kontakt sa ljudima koji svakodnevno protestuju, jer ti protesti nemaju institucionalni karakter.
Kada je reč o akciji koju je srpska policija sprovela protiv nekoliko nevladinih organizacija, Picula je naglasio da je došlo do „žalosne koincidencije“ jer je policija bila u kancelarijama pet nevladinih organizacija u vreme njegovih razgovora sa njima u Delegaciji EU. „Tu su bili ljudi iz CRTA koji su tog trenutka preneli informacije koje su i sami videli i stav da ne vide uporište u policijskoj akciji, niti su uvereni u njenu legalnost“, istakao je Picula.
Evropski zvaničnik je dodatno naglasio da nije poslata dobra poruka ako se zaista koristi novac USAID-a, jer je ta agencija do pre nekoliko meseci bila omiljeni sagovornik i vlasti i opozicije, a sada se sumnja baca samo na neke. Picula je podsetio na nedavne slučajeve privođenja i proterivanja evropskih državljana, ističući potrebu da se argumentuju optužbe ili ih potpuno odbaci, jer to baca senku na iskrenost vlasti u težnji da poboljšaju pravnu državu i vladavinu prava.
Izvestilac EP o Srbiji naglasio je da podržava politiku proširenja EU na Zapadni Balkan, ali je važno znati da će ta politika biti jača ako Srbija, kao najvažnija država u regionu, sprovede neophodne reforme kako bi ispunila kriterijume i standarde Unije. Picula predviđa da Srbija i druge zemlje u regionu ulaze u period u kojem će politika proširenja biti pod pritiskom geopolitike, ne samo zbog izazova sa Istoka i Putinove agresije na Ukrajinu, već i sa Zapada, usled moguće promene administracije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Na kraju, Picula je ukazao na to da su rezultati na Zapadnom Balkanu postizani kada su EU i SAD dobro sarađivale, te je istakao potrebu za nastavkom takve saradnje kako bi se obezbedila stabilnost i napredak u regionu.
