Više od 20 godina stručni tim sa Biološkog fakulteta u Beogradu, zajedno sa Nacionalnim parkom Tara i preduzećem Srbijašume, prati kretanje medveda u Srbiji. Tokom tog perioda, primećene su promene u ponašanju medveda tokom zime, kada pojedinci ne hiberniraju u potpunosti. Razlozi za ove promene leže u ljudskim aktivnostima i klimatskim promenama.

Medvedi su najkrupniji sisari kod kojih se primećuje hibernacija, iako nisu pravi hibernatori. Oni prolaze kroz blagi pad telesne temperature tokom zime i brzo se vraćaju u potpunu aktivnost. U Srbiji postoji tri različite populacije medveda, pri čemu je najbrojnija populacija vezana za Dinarske planine na zapadu i jugozapadu zemlje.

Istraživanja i praćenje medveda sprovode se u okviru zaštićenih područja, koristeći telemetrijska istraživanja koja omogućavaju praćenje kretanja medveda pomoću GPS ogrlica. Podaci prikupljeni na ovaj način omogućavaju bolje razumevanje ponašanja medveda i unapređenje upravljanja populacijama. Nedavna istraživanja su pokazala da pojedini medvedi propuštaju hibernaciju tokom zime, uzrokujući delimičnu ili potpunu aktivnost.

U područjima gde zime nisu toliko duge i hladne, a hrana je dostupna tokom cele godine, medvedi često preskaču hibernaciju. Klimatske promene, poput porasta zimskih temperatura i manjeg prisustva snega, produžavaju period dostupnosti hrane u prirodi i mogu uticati na ponašanje medveda. Dodatno prihranjivanje životinja u Srbiji takođe može imati uticaj na izostanak hibernacije kod medveda.

Predikcije pokazuju da će klimatske promene u budućnosti sve više uticati na život medveda, produžavajući period aktivnosti i mogući konflikta sa ljudima. Naredni period zahteva više pažnje posvećene ovom fenomenu kako bi se razumela i sačuvala populacija medveda u Srbiji. Autorka članka, Neda Bogdanović, posvetila je svoje doktorske studije istraživanju medveda kako bi doprinela očuvanju ove vrste na našim prostorima.