Proleća 1945. godine je bilo vreme velikih promena i nestabilnosti u Jugoslaviji. Četnici su se, zajedno sa velikim brojem izbeglica, povukli ka Sloveniji kako bi izbegli komunistički režim koji je preuzeo vlast. Među njima bio je i vojvoda Pavle Đurišić. U noći 4. na 5. april 1945. došlo je do iznenadnog napada ustaša kod sela Dolina. Četnici su pružili jak otpor, ali situacija se dodatno pogoršala kada su ih partizani napali 6. aprila. Đurišić je bio primoran da prihvati sporazum sa Sekulom Drljevićem kako bi spasao svoje ljude, ali je sporazum odmah izneveren.

Ustaše su zarobile više stotina oficira i vojnika, uključujući Đurišića, Petra Baćovića, Mirka Lalatovića i Zaharija Ostojića. Svi su odvedeni u logor Stara Gradiška, gde je moguće da je i akademik Dragiša Vasić mučki ubijen. Gostoprimstvo ustaša je skupo naplaćeno, jer su uskoro svi zarobljenici odvedeni i streljani.

Đurišić je odvojen od vojske, a zatim su jednog po jednog oficira sa spiska streljali u zgradi komande. Predat im je spisak sa 33 imena oficira, a zahtev je bio bezuslovna predaja. Đurišić je streljan, a neki izvori navode da je čak živ zapaljen.

Postoje različite verzije o načinu kako je Đurišić zaista ubijen. Neki izvori tvrde da je sklopio ugovor s ustašama kako bi prošao kroz Hrvatsku i Istru, ali su ga ustaše izdale i napale. Drugi tvrde da je likvidiran jer je smatran četnikom Draže Mihailovića i Srbinom.

Đurišić je bio hrabar komandant i vođa, omiljen među svojim vojnicima, ali nije bio voljen među političarima. Njegova sudbina u Jasenovcu ostaje velika zagonetka, sa mnogo teorija i spekulacija. Sve što je sigurno jeste da je Đurišić nastradao u zloglasnom logoru.

Pavle Đurišić potiče iz porodice Đurišić iz sela Parci u Lješanskoj nahiji. Rođen je 27. juna 1909. godine u Podgorici, a bio je deo vojne karijere pre nego što je postao četnički vojvoda. Bio je proglasjen za jednog od najhrabrijih i najsposobnijih oficira od strane Draže Mihailovića.

U svojoj knjizi „Dva svedoka“, Vojin K. Janičić ističe da se postavlja pitanje zašto su ustaše likvidirale Đurišića, iako je postignut dogovor o njegovom prolasku kroz Hrvatsku. Različite teorije i sećanja preživelih pružaju samo fragmentarne informacije o krajnjem kraju Đurišića.

Pavle Đurišić je ostavio svoj trag kao hrabar vojvoda i komandant, učestvujući u teškim borbama protiv komunista i partizana. Iako njegova sudbina ostaje misterija, njegova hrabrost i odlučnost su ostavile trajan utisak među vojnicima i istoričarima.