Uvodi takse od 25 odsto na inostrane automobile, a u planu su i za farmaceutske proizvode

Branko Medojević avatar

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, najavio je uveče da će njegova administracija uvesti carinu od 25 procenata na sve automobile koji nisu proizvedeni u SAD-u. Ova odluka je deo šire strategije Trampove administracije koja se fokusira na zaštitu domaće proizvodnje i povećanje ekonomskih koristi za američke radnike.

Tramp je na konferenciji za novinare istakao da proizvođači automobila koji odluče da proizvode svoje vozila unutar Sjedinjenih Američkih Država neće biti podložni ovoj carini. „Ali ako proizvodite svoj automobil u SAD, nema carine,“ rekao je Tramp, dodajući da bi ova mera mogla biti ključna za jačanje američke automobilske industrije.

Predsednik je naglasio da su carine na automobile trajne, što znači da će se primenjivati sve dok ne dođe do značajnih promena u ekonomskom okruženju ili trgovinskim sporazumima. U ovom kontekstu, Tramp je pomenuo i Ilona Maska, vlasnika kompanije Tesla, koji, prema njegovim rečima, nikada nije tražio usluge koje bi se mogle smatrati povoljnim za njegovu kompaniju. Tramp je dodao da carine mogu biti „neutralne za Teslu“, implicirajući da bi Tesla mogla imati koristi od domaće proizvodnje.

Ova najava dolazi nakon što je Tramp u ponedeljak rekao da bi mogla biti objavljena carina na uvoz automobila već ove nedelje. Njegova administracija trenutno radi na većem paketu „recipročnih carina“ koji bi mogao da utiče na brojne zemlje širom sveta, a koji bi trebalo da bude predstavljen 2. aprila. Tramp je takođe nagovestio da će u bliskoj budućnosti najaviti carine i na farmaceutske proizvode, što dodatno ukazuje na njegovu strategiju usmerenu na zaštitu domaće proizvodnje.

Ove mere izazvale su zabrinutost među proizvođačima automobila u SAD-u, jer bi visoke carine mogle povećati troškove proizvodnje i smanjiti konkurentnost američkih automobila na globalnom tržištu. Mnogi analitičari smatraju da bi ovakve politike mogle dovesti do povećanja cena automobila za potrošače, što bi moglo negativno uticati na prodaju.

Trampova administracija se suočava sa kritikama zbog ovakvih odluka, s obzirom na to da su carine često izazivale trgovinske napetosti između Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja. Prošle godine, Tramp je uveo carine na čelik i aluminijum iz različitih zemalja, što je dovelo do retaliacijskih mera od strane drugih nacija, uključujući Kanadu, EU i Kinu.

S obzirom na trenutne ekonomske izazove, uključujući inflaciju i poremećaje u lancima snabdevanja, mnogi se pitaju da li je ova strategija održiva na duže staze. Kritičari upozoravaju da bi ovakve mere mogle izazvati povećanje cena za potrošače i smanjenje dostupnosti određenih proizvoda na tržištu.

Na drugoj strani, Trampovi pristalice tvrde da je ova politika neophodna za zaštitu radnih mesta u Americi i jačanje domaće ekonomije. Oni veruju da bi povećanje proizvodnje automobila u SAD-u moglo dovesti do povećanja radnih mesta u toj industriji, kao i do smanjenja zavisnosti od stranih proizvođača.

U svetlu ovih najava, mnogi u industriji automobila i ekonomiji u celini pažljivo prate kako će se dalje razvijati situacija. S obzirom na to da se približava datum kada će biti objavljen paket carina, očekuje se da će se isplivati dodatne informacije koje će uticati na ekonomsku klimu i trgovinske odnose između SAD i drugih zemalja.

Ova tema će nesumnjivo biti u fokusu javnosti i medija u narednim danima, a mnogi se nadaju da će Trampova administracija pronaći ravnotežu između zaštite domaće ekonomije i održavanja dobrih trgovinskih odnosa sa drugim zemljama.

Branko Medojević avatar