Zagreb je nedavno postao mesto značajnih promena unutar Hrvatske radiotelevizije (HRT), gde je do 31. marta 2025. godine otpremnine primilo 333 zaposlena. Ova odluka je doneta kao deo šireg procesa racionalizacije troškova i optimizacije poslovanja HRT-a, što je izazvano potrebom za smanjenjem budžetskih izdataka.
Generalni direktor HRT-a, Robert Šveb, donio je u januaru odluku o uslovima i visini otpremnina, koja je uključivala maksimalni iznos od 90.000 evra bruto po radniku. Ovaj korak je bio neophodan kako bi se osiguralo da se radnici koji odlaze iz HRT-a adekvatno kompenzuju, ali i kako bi se smanjila potreba za zapošljavanjem novih radnika u budućnosti.
Kriterijumi za odabir radnika koji su imali pravo na otpremnine obuhvatali su nekoliko faktora. Pre svega, radnici koji su otišli nisu mogli biti zamenjeni zapošljavanjem novih ljudi izvan HRT-a. Takođe, bilo je neophodno da su radnici imali minimalno pet godina staža u HRT-u i da im do navršavanja 65 godina života ostaje manje od 24 meseca. Ovi uslovi su postavljeni kako bi se osigurala stabilnost i kontinuitet u radu preostalog osoblja.
U kontekstu ovih promena, važno je napomenuti da je hrvatska Vlada obezbedila finansijska sredstva u iznosu od 28 miliona evra za HRT u državnom budžetu. Ova sredstva su bila ključna za realizaciju programa otpremnina i olakšanje tranzicije za zaposlene koji su napustili organizaciju. Odluka o smanjenju broja zaposlenih dolazi u trenutku kada se HRT suočava sa izazovima u pogledu finansijske održivosti i konkurentnosti na medijskom tržištu.
Osim finansijskog aspekta, ova situacija ima i šire društvene posledice. HRT, kao javni servis, igra ključnu ulogu u informisanju građana i oblikovanju javnog mnjenja. Smanjenje broja zaposlenih može uticati na kvalitet i raznovrsnost sadržaja koji se nudi gledaocima. Takođe, ovo može dovesti do povećanog pritiska na preostalo osoblje, koje će morati da preuzme dodatne obaveze i odgovornosti.
Reakcije na ove promene su različite. Dok su neki radnici izrazili zabrinutost zbog nesigurnosti i stresa koji dolaze sa smanjenjem broja kolega, drugi su shvatili odluku kao neophodnu za opstanak HRT-a u sve konkurentnijem medijskom okruženju. Stručnjaci za medije upozoravaju da je važno da HRT pronađe ravnotežu između smanjenja troškova i održavanja kvaliteta sadržaja koji pruža javnosti.
U narednim mesecima, HRT će morati da se fokusira na strategije koje će obezbediti njegovu dugoročnu održivost. To može uključivati diversifikaciju izvora prihoda, kao i unapređenje digitalnih platformi kako bi privukli širu publiku. Takođe, potrebno je raditi na jačanju odnosa s gledateljima i osigurati da HRT ostane relevantan u vreme kada se medijski pejzaž brzo menja.
U zaključku, smanjenje broja zaposlenih unutar HRT-a predstavlja značajan korak u pokušaju racionalizacije troškova i prilagođavanja novim uslovima na tržištu. Ova odluka dolazi s različitim posledicama, kako za zaposlene, tako i za samu instituciju. U budućnosti, važno je da HRT pronađe načine da se prilagodi promenama, a istovremeno zadrži svoju ulogu kao ključni izvor informacija za građane Hrvatske.
