Pre 22 godine, 12. marta 2003. godine, ubijen je prvi demokratski izabrani premijer Srbije, Zoran Đinđić. Ova godišnjica obeležena je u Beogradu polaganjem cveća i paljenjem sveća na njegovom grobu u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Skupu su prisustvovali građani, nekadašnji saradnici i članovi Demokratske stranke, čiji je Đinđić bio jedan od osnivača.
Ove godine, godišnjica atentata dolazi u trenutku kada se u Srbiji održavaju masovni studentski i građanski protesti. Protesti, koji traju više od tri meseca, zahtevaju odgovornost zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kao i sistemske promene u društvu. Mnogi učesnici ovih protesta vide u njima nastavak borbe za ideale za koje se zalagao pokojni premijer Đinđić.
Funkcioneri Zeleno-levog fronta (ZLF) položili su cveće u dvorištu Vlade Srbije, gde je izvršen atentat na Đinđića. Oni su izrazili uverenje da će nastaviti da rade na ostvarivanju Đinđićeve vizije Srbije. U saopštenju ZLF-a se navodi: „U prethodnim mesecima, svedoci smo kako na ulicama, trgovima i putevima širom cele Srbije promene nosi generacija rođena tih godina. Iako je reč o generaciji koja o Zoranu Đinđiću zna iz priča i filmova, to je generacija koja je videla urušavanje vrednosnog sistema društva i nepokolebljivo nastavila borbu za bolje društvo za sve nas.“
Na mestu gde je Đinđić ubijen, venac su položili i premijer u ostavci Miloš Vučević i grupa ministara. Predstavnici Stranke slobode i pravde takođe su odali počast Đinđiću, ističući da njegovim ubistvom nije ugašen samo jedan život, već je usporen napredak cele zemlje. Oni podsećaju da se Srbija i danas suočava s pitanjima za koja je Đinđić imao jasne odgovore: vladavina prava, borba protiv kriminala i korupcije, ekonomske reforme i demokratizacija društva.
Đinđića su ubili pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO), koja je bila povezana sa kriminalnim organizacijama i kasnije rasformirana. Ova jedinica ponovo dolazi u centar pažnje, jer su njeni veterani nedavno organizovali kontraprotest u Beogradu, tvrdeći da žele da uče i zahtevajući nastavak školske godine na univerzitetima.
Pokret slobodnih građana osudio je prisustvo „crvenih beretki“ u centru Beograda, ističući da vlast dovodi ispred Predsedništva ljude iz rasformirane JSO. Predsednik PSG, Aris Movsesijan, upozorio je da su ti ljudi odgovorni za ubistvo Đinđića i da njihova prisutnost u trenutku obeležavanja godišnjice atentata šalje zloslutnu poruku.
Vesna Mališić, urednica nedeljnika „Radar“, izjavila je da je tragično što se na dan ubistva Đinđića u Pionirskom parku okupljaju pripadnici JSO, karakterišući ih kao eskadron smrti. Ona je istakla da je njihovo prisustvo skandal i zlokobna poruka, s obzirom na njihovu reputaciju.
U Nišu je održan komemorativni skup ispred novog murala u Đinđićevu čast, na kojem je ispisana njegova poznata rečenica: „Gledajte u budućnost, tamo ćemo se sresti vi i ja“. Oslikavanje murala organizovali su studenti Pravnog fakulteta u blokadi. Studentkinja Lana Kocić je izjavila da Đinđić nije ubijen, već da njegov metak i dalje luta, naglašavajući da 12. mart predstavlja podsetnik na bezakonje u Srbiji.
Zoran Đinđić bio je političar i filozof, jedan od vođa opozicije u Jugoslaviji tokom devedesetih godina. Zalagao se za prodemokratske reforme i pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Njegovo ubistvo je dovelo do vanrednog stanja u zemlji i pokretanja operacije „Sablja“ u kojoj su uhapšeni mnogi pripadnici zemunskog kriminalnog klana i JSO koji su bili osumnjičeni za atentat.
S obzirom na to da politička pozadina Đinđićevog ubistva nikada nije u potpunosti rasvetljena, sećanje na njega i danas izaziva brojne debate i osećaje u društvu. Njegova zaostavština i dalje živi kroz borbu za vladavinu prava i demokratizaciju Srbije, a godišnjice njegovog ubistva služe kao podsećanje na težak put ka ostvarenju tih ciljeva.
