Pre godinu dana u Briselu su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti složili oko sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, koji je sastavljen od 11 tačaka. Međutim, godinu dana kasnije, veći deo sporazuma ostao je neimplementiran zbog različitih pristupa Beograda i Prištine. Za Srbiju su sporne tačke 2 i 4, u kojima se Kosovo ne protivi članstvu u međunarodnim organizacijama, što za Srbiju nije prihvatljivo. Sa druge strane, Priština insistira na potpisivanju sporazuma kako bi se osiguralo poštovanje i primena dogovorenog. Nove krize su nastale, uključujući odluku Centralne banke Kosova o ukidanju dinara.

Implementirane su tačke sporazuma koje se tiču nestalih lica i priznanja registarskih oznaka. Međutim, na terenu su nerešene i nove krize, poput sukoba u opštinama sa srpskom većinom nakon izbora 2023. godine. Bez potpisa dve strane, sporazum ostaje „zaglavljen“ između različitih pristupa. Postoje problemi u implementaciji sporazuma, posebno zbog stavova Beograda, Prištine i EU. Beograd smatra da sporazum zahteva preduzimanje rezervi, dok Priština insistira na potpisivanju i međusobnom priznanju.

Kosovski premijer Aljbin Kurti ističe potpisivanje sporazuma kao ključni korak ka implementaciji dogovorenog. Međutim, postoji zastoj u procesu zbog razlika u pristupu i zahtevima dve strane. Sporazum iz februara prošle godine predstavlja važan korak ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ali ostaje pitanje implementacije i rešavanja spornih tačaka. Bez dogovora i primene sporazuma, tenzije između dve strane mogu nastaviti da rastu, što bi moglo ugroziti stabilnost regiona.