Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Vladan Petrov, nedavno je dao izjavu u vezi sa sednicom Nastavno-naučnog veća koja se održala na fakultetu. Tokom ove sednice odlučeno je da se ne glasa o inicijativi studenata koji se nazivaju „tiha većina“. Ova odluka je izazvala različite reakcije među studentima, koji su se nadali da će dobiti priliku da se izjasne o nastavku školske godine.
Petrov je istakao da studenti neće imati mogućnost da se izjasne putem ankete o tome da li su za nastavak školske godine. Ova informacija dodatno je pojačala osećaj frustracije među studentima, jer su se mnogi od njih nadali da će imati priliku da izraze svoje mišljenje o važnim pitanjima koja se tiču njihovog obrazovanja.
Nakon večerašnje sednice, situacija ostaje nepromenjena, što znači da se odluke koje su prethodno donete neće menjati u bliskoj budućnosti. Ova odluka može uticati na planove i očekivanja studenata, koji su u potrazi za jasnijim informacijama o tome kako će se nastava odvijati u narednom periodu.
S obzirom na trenutnu situaciju, studenti se suočavaju s izazovima koji se odnose na organizaciju nastave i upravljanje svojim obrazovanjem. Mnogi od njih izražavaju zabrinutost zbog neizvesnosti koja vlada u obrazovnom sistemu, posebno u svetlu nedavnih događaja i odluka koje donosi uprava fakulteta.
Inicijativa „tiha većina“ predstavlja grupu studenata koji smatraju da je važno da se njihovo mišljenje uzme u obzir prilikom donošenja odluka koje se tiču njihove budućnosti. Ovi studenti žele da doprinesu dijalogu o važnim pitanjima koja utiču na njihovo obrazovanje i da budu uključeni u procese donošenja odluka.
U ovom trenutku, važno je napomenuti da se situacija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu ne dešava u izolaciji. Ova tema odražava širi problem koji se može uočiti u visokom obrazovanju širom zemlje, gde studenti često osećaju da njihovo mišljenje nije dovoljno uvaženo. Ovaj problem može imati dugoročne posledice na kvalitet obrazovanja i angažman studenata.
U svetlu svih ovih događaja, važno je da se studenti organizuju i da traže načine da se njihov glas čuje. Postoji potreba za jačanjem komunikacije između studenata i uprave fakulteta kako bi se stvorilo okruženje u kojem će se svi akteri osećati uključeno i poštovano.
Profesor Petrov je, s druge strane, naglasio da je važno da se odluke donose na temelju konsenzusa i da se svi relevantni faktori uzmu u obzir. Međutim, postavlja se pitanje kako će se doći do tog konsenzusa ako studenti nemaju mogućnost da izraze svoje mišljenje.
Dok se situacija razvija, studenti će morati da nastave da traže načine za izražavanje svojih stavova i potreba. Ova situacija može poslužiti kao podsticaj za dalje angažovanje i aktivizam među studentima, kako bi se osiguralo da njihovo obrazovanje bude u skladu sa njihovim potrebama i očekivanjima.
Na kraju, važno je napomenuti da je obrazovanje ključno za budućnost svake zajednice. Stoga je neophodno da se svi uključeni akteri, uključujući studente, profesore i upravu, udruže kako bi se osiguralo da se obrazovni sistem razvija u pozitivnom smeru. Samo zajedničkim radom i otvorenom komunikacijom može se postići napredak i stvoriti bolje okruženje za učenje i razvoj.
