„Ključ Beograda“ i Vlada u glavnom gradu Srbije
Konstitutivna sednica Skupštine Grada Beograda zakazana je za 19. februar, ali pravila vlasti u glavnom gradu Srbije i dalje su neizvesna. Do sada nije poznato kako će izgledati vlast u Beogradu ili da li će uopšte biti formirana u zakonskom roku. Da bi „ključ“ Beograda ostao u rukama Srpske napredne stranke (SNS) i Socijalističke partije Srbije (SPS), potrebna su još dva glasa za formiranje većine, ili će se ići na nove izbore. Novo glasanje, međutim, za analitičare bi bilo veliko iznenađenje, a nesuglasice unutar liste „Mi-glas iz naroda“ pojačale su sumnje da većina možda već postoji.

Gradska izborna komisija dodelila je odborničke mandate 22. januara. Prema konačnim rezultatima lokalnih izbora u Beogradu, najviše mandata osvojila je SNS (49), slede lista „Srbija protiv nasilja“ sa 43, koalicija NADA sa 7, „Mi-glas iz naroda“ doktora Branimira Nestorovića 6, a socijalisti ovog puta imaju pet mandata.

Nestorovićeva lista sada se pojavila kao „tas“ koji će prebaciti vagu na jednu od dve strane. Međutim, oni kažu da neće podržati nikoga i da žele nove izbore. Ipak, situacija s ovom listom nije u potpunosti jasna, jer su se pojavile spekulacije da će dva odbornika pružiti podršku SNS-u. Međutim, jedan od njih je demantovao ove navode, dok je drugi pozvao na sastanak predstavnike liste čije on nosilac.

Dejan Bursać, politikolog, smatra da će se strateški koristiti rokovi koji postoje. Zakonodavstvo dozvoljava prilično dugačke rokove. SNS je uvek maksimalno koristio te rokove, a posebno u ovoj situaciji mislim da će ih stratešlki koristiti. Lane, od kako se proglašenja konačnih rezultata beogradskih izbora, imaju rok krajem marta za formiranje Skupštine Grada, te u tom roku mogu izabrati predsednika gradske skupštine, a zatim do kraja aprila za izbor gradonačelnika.

Kandidat za gradonačelnika SNS-a Aleksandar Šapić pozvao je sve nosioce mandata na listi „Mi-glas iz naroda“ na razgovor o potencijalnoj saradnji, ali Nestorović je rekao da neće ni s kim sarađivati. On je izjavio da smatra da treba ponoviti beogradske izbore, i da bi na tim izborima predstavnici dela opozicije „prošli katastrofalno“.

Da li će tako nekoliko ljudi sa Nestorovićeve liste ipak odigrati ključnu ulogu u planovima naprednjaka i demokrata da dobiju većinu i dalje nije poznato. U vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci poručuju da će se ići na nove izbore ako nema većine. To za Radio Slobodna Evropa tvrdi i član predsedništva SNS-a Vladimir Đukanović. Međutim, on kaže da je pitanje koliko to poteškoća može izazvati, s obzirom na to da građani na takav način nisu glasali.

Predstavnici liste „Srbija protiv nasilja“ Ustavnom sudu predali su zahtev za poništavanje beogradskih izbora. Optužili su vlast da je uticala na izborne rezultate i kroz „dovođenja glasača u Beograd sa strane“. U Rezoluciji usvojenoj 8. februara, Evropski parlament je pozvao na nezavisnu istragu sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda.

Lider SPS Ivica Dačić rekao je da formiranje vlasti u Beogradu zavisi od toga da li „ima ili nema većine“ odbornika u skupštini glavnog grada, a ne od rezolucije EP o izborima. Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić izjavio je da su posle stava Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji novi izbori u Beogradu bliže nego ikada. Aleksić je najavio da ćemo 19. februara očekivati konstitutivnu sednicu Skupštine Beograda i istakao da će opozicija imati spreman odgovor ako se bude krenulo u „nasilno formiranje vlasti“.

Dejan Bursać smatra da novi izbori odgovaraju jedino Nestorovićevoj listi i eventualno Novoj Demokratskoj stranci Srbije. Nestorović je dokazao da može preći cenzus i stekao popularnost u ovom periodu, a Nova DSS može pokupiti neke glasove desnice koje su pale ispod cenzusa. Međutim, nije siguran kako će birači percipirati moguće ponovno glasanje u vezi sa SNS-om, niti kako će glasači opozicije percipirati događaje nakon prošlih izbora, s obzirom na lošu organizaciju liste Srbija protiv nasilja.