Prema podacima koje je objavio Gradski zavod za javno zdravlje, potvrđeno je ukupno 700 slučajeva obolevanja od velikog kašlja u Beogradu. To se dogodilo u periodu od marta 2023. do januara 2024. godine. U prethodnoj nedelji, od 22. do 28. januara, zabeleženo je 69 novoobolelih. Od ukupnog broja obolelih, 65,7 posto je bilo potpuno vakcinisano, 5,6 posto je bilo nepotpuno vakcinisano, 6,1 posto je bilo nevakcinisano i bila su deca uzrasta do tri godine. Kod 22,6 posto obolelih vakcinalni status nije bio poznat. Najveći broj obolelih bio je među decom uzrasta 10-19 godina, gde najviše obolelih ima u uzrastima od 12, 13 i 14 godina. Takođe, obolelo je 66 dece uzrasta do četiri godine. Obolevanje je zabeleženo u 16 beogradskih opština, a najviše obolelih je na teritoriji GO Zemun, dok se takođe visok broj obolelih registruje na teritorijama GO Voždovac, GO Čukarica, GO Zvezdara i GO Palilula. Zbog težine kliničke slike, 60 osoba je bilo hospitalizovano, a među njima se nalazilo 51 dete uzrasta do tri godine.
Ovo je zabrinjavajuće povećanje broja slučajeva obolevanja od velikog kašlja u Beogradu. U poslednjih nekoliko godina, bilo je velikog napretka u vakcinaciji i suzbijanju zaraznih bolesti, pa je povećanje broja slučajeva ove bolesti izazvalo zabrinutost među zdravstvenim vlastima i stanovnicima Beograda. Pored toga, podaci o visokom procentu vakcinisanih osoba koje su obolele, kao i nedovoljnoj vakcinaciji kod dece mlađe od tri godine, takođe izazivaju zabrinutost.
Veliki kašalj, ili pertusis, je visoko zarazna bolest respiratornog sistema koju uzrokuje bakterija Bordetella pertussis. Simptomi bolesti uključuju jak kašalj, koji može biti toliko intenzivan da uzrokuje povraćanje ili gušenje, a može biti opasno posebno za decu mlađu od godinu dana. Bolest se prenosi kapljičnim putem, što znači da se može preneti kašljanjem ili kijanjem osobe zaražene bakterijom.
Vakcina protiv velikog kašlja sastavni je deo Nacionalnog rasporeda vakcinacije u Srbiji, i vakcina se obično daje deci već u ranoj dobi, kao jedna od zaštitnih mera. Međutim, podaci pokazuju da i pored vakcinacije, veliki broj obolelih je vakcinisan, što ukazuje na potrebu praćenja efikasnosti i trajnosti vakcine.
Ove informacije ukazuju na potrebu za dodatnim merama nadzora i prevencije kako bi se sprečilo dalje širenje ove opasne bolesti. To može uključivati veće pokrivanje vakcinacije, posebno među decom, i dodatne mere kao što su pojačan nadzor nad kontaktima obolelih i promovisanje zdravstvenih mera kao što su pranje ruku i nošenje maski kako bi se smanjila mogućnost prenosa bolesti.
Takođe, važno je povećati obaveštenost javnosti o simptomima velikog kašlja i podstičenje brzog traženja medicinske pomoći ukoliko se jave simptomi, kako bi se smanjila mogućnost daljeg širenja bolesti. Uz to, neophodno je da zdravstvene institucije i vlasti nastave da prate situaciju i sarađuju u sprovođenju mera kontrole i prevencije zaraznih bolesti. I konačno, podaci o broju obolelih od velikog kašlja u Beogradu trebaju poslužiti kao upozorenje da je neophodno postaviti prioritet na zaštitu javnog zdravlja i sprovođenje mera zaštite.
