Pravoslavni hrišćani širom sveta danas slave Vaskrsenje Isusa Hrista, najznačajniji hrišćanski praznik. Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije je u ponoć počeo da služi arhijerejsku liturgiju u Hramu Svetog Save na Vračaru. Vaskrs simbolizuje pobedu života nad smrću, a crkvena zvona su se oglasila u znak radosti posle dana žalosti.
Prema jevanđeljima i hrišćanskom verovanju, Isus Hristos je raspet u petak, ležao u grobu u subotu, a u nedelju vaskrsao iz mrtvih, pobedivši smrt i darujući svim ljudima večni život. Vaskrsenje je centralni događaj hrišćanske vere jer potvrđuje verovanje u Isusovu božansku prirodu i obećanje večnog života za vernike.
Osim u Srbiji, Vaskrs se obeležava i u drugim pravoslavnim zemljama širom sveta. Tradicije i običaji koji prate ovaj praznik mogu se razlikovati od regiona do regiona, ali osnovna vera u vaskrsenje je zajednička svim pravoslavnim hrišćanima. U mnogim zemljama, Vaskrs se slavi uz bogate svečane liturgije, tradicionalnu hranu i razne igre i običaje koji simbolizuju radost zbog Isusove pobede nad smrću.
Srpska pravoslavna crkva pridržava se stroge liturgijske discipline tokom Vaskrsa, a vernici se pozivaju da se pokaju za svoje grehe, pričeste svetim tajnama i prisustvuju bogosluženjima kako bi duhovno ojačali svoju veru. Vaskrs je prilika za obnovu duhovne veze sa Bogom i zajednicom vernika, kao i za proslavu zajedništva i ljubavi u hrišćanskoj zajednici.
U Srbiji, tradicija farbanja jaja i tradicionalne posne hrane tokom Vaskrsa je veoma raširena. Vernici obično farbaju jaja crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv, i razmenjuju ih kao znak ljubavi i radosti. Posna hrana poput kuvanih jaja, pasulja, ribe i povrća je uobičajena tokom Uskršnjih praznika kao simbol asketizma i pokajanja za grehe.
Uz svu radost i slavlje koje prati Vaskrs, važno je da vernici u svojim srcima neguju duh milosrđa, praštanja i ljubavi prema bližnjima. Isusova poruka ljubavi i mira treba da bude osnova svakodnevnog života hrišćana, a Vaskrs je prilika da se ojača ta duhovna veza sa Bogom i bližnjima.
Ovogodišnji Vaskrs dolazi u izazovno vreme pandemije koronavirusa, kada su mnogi vernici sprečeni da se okupe u crkvama i proslave praznik sa svojim najbližima. Međutim, crkva je organizovala niz mera predostrožnosti kako bi vernici mogli da prisustvuju liturgijama uz poštovanje epidemioloških mera i bezbednosti.
Vernici se pozivaju da se mole kod kuće, gledaju liturgije putem televizije ili interneta i sarađuju sa crkvom u održavanju duhovne povezanosti i zajedništva tokom ovog izazovnog vremena. Vaskrs je prilika da se pokaže solidarnost i briga za zajednicu, kao i da se prepozna važnost vere i nade u vreme neizvesnosti i krize.
Vaskrs je praznik nade, radosti i novog života, koji podseća vernike da je Isusova pobeda nad smrću simbol večne ljubavi i milosti Božje. Neka ovaj sveti praznik donese mir, radost i blagoslov svim vernicima širom sveta, i neka nas podseti na važnost duhovne obnove i zajedništva u hrišćanskoj veri. Neka Vaskrsenje Isusa Hrista bude svetla tačka u ovim teškim vremenima i podsticaj za ljubav, solidarnost i nadu u bolju budućnost.
