Veroljub Vukašinović, plodan i višestruko nagrađivani pesnik, nedavno je postao dobitnik prestižne nagrade Jovana Jovanovića Zmaja, koju dodeljuje Matica srpska. Ova nagrada se smatra jednom od najznačajnijih u srpskoj književnosti, a Vukašinović ju je dobio za svoju knjigu pesama „Žalac“. Pored njega, istu nagradu je osvojio i Tomislav Marinković za zbirku „Šta o nama misle anđeli“. Odluku o dodeli nagrade donio je žiri u sastavu Selimir Radulović, Ivan Negrišorac, Đorđe Nešić, Želidrag Nikčević i Saša Radojčić.
Svečana akademija na kojoj će biti uručene nagrade održaće se 16. februara u Novom Sadu, kada će Matica obeležiti 199 godina svog postojanja. Vukašinović je izrazio veliku čast što se pridružio nizu prethodnih laureata, ističući da je nagrada Zmaja san svakog pesnika. „Biti u nizu sa najznačajnijim imenima savremene srpske poezije je velika privilegija, ali i obaveza“, rekao je u intervjuu za „Novosti“.
Kada je reč o njegovim poetskim počecima, Vukašinović se seća prvih susreta sa Zmajevom poezijom još iz osnovne škole, naglašavajući da su Zmajeve pesme za decu ostavile dubok trag u njegovom stvaralaštvu. On smatra da je Zmaj, ne samo pesnik romantizma, već i avangardni i modernistički autor čiji su impulsi oblikovali savremenu srpsku poeziju.
Vukašinović je takođe nedavno dobio nagradu „Odzivi Filipu Višnjiću“ za knjigu pesama „Petrove verige“. U razgovoru je istakao kako je rodoljublje, koje proističe iz etimološkog korena „rod ljubiti“, važno u kontekstu istorijskih podela koje su pratile srpski narod. „Verujem u snagu mladosti i novih generacija koje će pronaći put iz začaranog kruga podela“, dodao je on.
Kada je reč o Matičnoj srpskoj, Vukašinović je istakao da je ona bila hram srpske kulture u kojem je provodio sate tokom studija književnosti u Novom Sadu. „Nisam mogao ni da sanjam da ću doživeti trenutak dodeljivanja Zmajeve nagrade u Matici“, rekao je i izrazio zahvalnost svojim profesorima koji su mu pomogli na tom putu.
Njegova nagrađena zbirka „Žalac“ počinje nežnom ljubavnom pesmom, a Vukašinović objašnjava da je naziv knjige odabran kao metafora koja spaja različita značenja, uključujući i ideju o bolu i gubitku. Autor pogovora, Jovan Pejčić, ističe da zbirka obuhvata teme ljubavi, smrti i prolaznosti, ali i refleksiju o pesnicima i pesništvu u savremenom dobu.
Vukašinović je takođe poznat po svojim brojnim književnim priznanju, uključujući „Branko Ćopić“, „Milan Rakić“ i „Kočićevo pero“. Njegove pesme su prevođene na nekoliko jezika, a on je urednik zbornika „Savremena srpska proza“. Njegova posvećenost književnosti i kulturi ogleda se i kroz monografiju koju je napisao o svom rodnom kraju.
U razgovoru je Vukašinović takođe govorio o svojim pesmama posvećenim Lazi Kostiću i njegovoj supruzi Julijani Palanački, naglašavajući važnost njihovog uzajamnog odnosa. „Julijana zaslužuje mnogo više od moje skromne pesme“, rekao je pesnik.
Vukašinović se takođe osvrnuo na pitanje srpskog jezika i ćirilice, naglašavajući da je ćirilica za njega ne samo pismo, već i simbol kulture koja je ugrožena u savremenom svetu. On smatra da je važno čuvati i negovati svoje identitetske kodove.
Na kraju, Vukašinović je rekao da je odabir života u Trsteniku, u dolini Zapadne Morave, njegov način da se odbrani od poremećenih vrednosti savremenog društva. Njegove reči o povratku prirodi i jednostavnom životu oslikavaju njegovu filozofiju o umetnosti i postojanju.
