Vašington – Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, nedavno je izneo svoje mišljenje o ubistvu Džona Kenedija, koje se dogodilo 1963. godine. U razgovoru sa Klejom Trevisom, osnivačem sportskog sajta Outkick, Tramp je potvrdio da veruje da je Li Harvi Osvald, optuženi za ubistvo, zapravo bio ubica. Međutim, Tramp je takođe izrazio sumnju da je Osvald možda imao pomoć prilikom sprovođenja ovog atentata.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se i dalje često raspravlja o okolnostima koje su dovele do atentata na Kenedija, koji je bio 35. predsednik SAD. Ubistvo se dogodilo 22. novembra 1963. godine u Dalasu, Teksas, kada je Kenedi pogođen dok se vozio u otvorenom automobilu. Osvald je uhvaćen i optužen, ali je ubijen dva dana kasnije od strane Džeka Rubija, što je dodatno podstaklo teorije zavere.
Trampova izjava o Osvaldu nije nova, ali je zanimljivo da se predsednik ponovo vraća na ovu temu. On je rekao: „Da. I uvek sam to smatrao, naravno da je to bio on, ali da li je imao pomoć.“ Ova rečenica sugeriše da Tramp smatra da je Osvald bio glavni izvršilac, ali da su možda postojale druge osobe umešane u planiranje ili sprovođenje atentata.
Ubistvo Kenedija je tokom godina postalo predmet mnogih teorija zavere. Mnogi veruju da je atentat bio rezultat političkih intriga, dok su drugi sumnjali u Osvalda kao jedinog počinioca. Istraživačka komisija, poznata kao Varrenova komisija, koja je formirana odmah nakon atentata, zaključila je da je Osvald delovao samostalno. Međutim, rezultati ove komisije nisu uverili sve Amerikance, a mnogi su i dalje skeptični.
Osvald je bio bivši marinac i imao je kontroverznu prošlost. Pre atentata, boravio je u Sovjetskom Savezu, što je dodatno potpirilo sumnje da je mogao biti povezan sa stranim agentima ili obaveštajnim agencijama. Pored toga, postojale su tvrdnje da je Osvald bio deo socijalističkog pokreta, što su neki uzeli kao znak da je mogao imati političke motive za ubistvo Kenedija.
U godinama koje su usledile, brojne teorije su se razvijale, uključujući i ideje da su mafija, CIA ili čak visoki zvaničnici u američkoj vladi bili umešani u atentat. Ove teorije su dodatno podstaknute misterioznim okolnostima oko Osvaldove smrti. Džek Rubi, koji je ubio Osvalda, nikada nije objasnio svoje motive, a njegova smrt u zatvoru dodatno je zakomplikovala stvari.
Pitanje da li je Osvald imao pomoć ili je delovao samostalno i dalje je tema rasprava među istoričarima, novinarima i ljubiteljima misterija. Trampova izjava može podstaći nove rasprave o ovoj temi, posebno s obzirom na njegovu poziciju kao predsednika. Mnogi će se zapitati da li je moguće da su neki aspekti ovog slučaja i dalje neistraženi ili da postoje dokazi koji nisu javno dostupni.
U savremenom društvu, pitanje atentata na Kenedija ostaje simbol političkih intriga i misterije. Bez obzira na Trampovo mišljenje, uverenje da je Osvald bio jedini ubica ili da je imao pomoć, ostaje otvoreno za dalja istraživanja i razmatranja. Ovaj slučaj nastavlja da fascinira i izaziva debate, dok istovremeno podseća na složenost političkih događaja i njihovih posledica.
Trampovo ponovno pominjanje ovog slučaja može poslužiti kao podsticaj da se javnost ponovo zainteresuje za ovu temu, a možda čak i da se otkriju nove informacije koje bi mogle baciti svetlo na misteriju koja traje više od šest decenija. U svetu gde su teorije zavere često prisutne, slučaj Kenedijevog ubistva i dalje ostaje jedan od najintrigantnijih i najspornijih događaja u američkoj istoriji.
