Danas, više od 500 škola u Hrvatskoj učestvuje u jednodnevnom štrajku koji su organizovali školski sindikati „Preporod“, Nezavisni sindikat zaposlenih u srednjim školama i Nezavisni sindikat znanosti i visokog obrazovanja. Ovaj štrajk ima za cilj poboljšanje materijalnog statusa zaposlenih u obrazovanju i obuhvata oko 93 odsto škola u zemlji, kako navodi hrvatski portal „Indeks“.
Sindikati su postavili pet ključnih zahteva koje smatraju neophodnim za unapređenje uslova rada i života prosvetnih radnika. Prvi zahtev je povećanje osnovice plata za 10 odsto. Ovaj korak bi značajno doprineo boljem životnom standardu prosvetnih radnika, koji se već duže vremena suočavaju sa problemima niskih plata. Drugi zahtev se odnosi na redefinisanje koeficijenata kroz Uredbu o koeficijentima, što bi omogućilo pravedniju raspodelu plata među zaposlenima u obrazovanju.
Takođe, sindikati traže privremeni dodatak dok se ne reši sistem koeficijenata. Ovaj zahtev se postavlja kao mera hitne pomoći za prosvetne radnike, koji se suočavaju sa finansijskim teškoćama. Izuzimanje obrazovnog sistema od ocenjivanja prema Zakonu o platama je još jedan od zahteva, jer sindikati smatraju da trenutni sistem ne odražava pravu vrednost rada prosvetnih radnika. Na kraju, traže i odlaganje uvođenja reforme strukovnog obrazovanja, smatrajući da trenutne reforme nisu dovoljno promišljene i da mogu dodatno opteretiti zaposlene.
Štrajk je izazvao veliku pažnju javnosti, a mnogi roditelji i učenici podržavaju zahteve prosvetnih radnika. U medijima su se pojavili komentari o važnosti ulaganja u obrazovanje i o tome kako je kvalitet obrazovanja direktno povezan sa uslovima rada učitelja i profesora. Osim toga, štrajk je i prilika da se skrene pažnja na sve veće probleme u obrazovnom sistemu, uključujući nedostatak resursa, preopterećenost nastavnika i nisku motivaciju zaposlenih.
Sindikalne organizacije ističu da je štrajk rezultat dugogodišnjeg nezadovoljstva i da su prosvetni radnici iscrpljeni od neprekidnih pregovora koji nisu doneli konkretne rezultate. Smatraju da je došlo vreme da se čuje njihov glas i da se preduzmu konkretne mere za poboljšanje njihovog statusa. U tom smislu, štrajk se ne doživljava samo kao protest, već i kao poziv na akciju i promene koje su neophodne za budućnost obrazovanja u Hrvatskoj.
U poslednjih nekoliko godina, obrazovni sistem u Hrvatskoj suočava se sa brojnim izazovima. Niska plata prosvetnih radnika, neadekvatni uslovi rada i nedostatak podrške od strane vlasti doprinose smanjenju kvaliteta obrazovanja. Mnogi nastavnici napuštaju profesiju ili odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima rada i višim platama. Ova situacija stvara ozbiljne posledice ne samo za prosvetne radnike, već i za učenike i društvo u celini.
Uprkos svim izazovima, prosvetni radnici nastavljaju da se bore za svoja prava i da se zalažu za poboljšanje obrazovnog sistema. Njihova borba nije samo borba za bolje plate, već i za bolju budućnost svih generacija koje dolaze. U tom smislu, štrajkovi postaju važna alatka za postizanje promena i za podizanje svesti o značaju obrazovanja kao temelja društva.
U zaključku, štrajk prosvetnih radnika u Hrvatskoj predstavlja važan korak ka unapređenju uslova rada i života u obrazovnom sektoru. Sa postavljenim zahtevima, sindikati traže promene koje su neophodne za opstanak i razvoj obrazovanja u zemlji. Njihova borba ne bi trebala da bude ignorisana, jer obrazovanje je ključno za budućnost društva.
