Nedavna smrt ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog izazvala je reakciju više opozicionih političkih stranaka u Srbiji, koje okrivljuju predsednika Rusije Vladimira Putina za taj događaj. Stranke su izrazile saučešće porodici i saradnicima Navaljnog, te osudile ruski režim, nazivajući ga anticivilizacijskim.

Stranka slobode i pravde, u svom saopštenju, ocenila je da je ruski režim ostvario svoju nameru i zauvek uklonio čoveka koji se borio za slobodu, pravdu i razvoj demokratske Rusije tokom čitavog svog života. Smrt Alekseja Navaljnog, prema njihovom mišljenju, znači da je ruski režim uspeo u svojim namerama nakon niza pokušaja.

Stranka Zajedno također je reagovala na smrt Navaljnog, navodeći da je ona još jednom ogolila anticivilizacijski režim Vladimira Putina. Oni su istakli da izlazak ruskog naroda na ulice i odavanje pošte Navaljnom pokazuje da ljudske vrednosti i iskonska želja za slobodom ne mogu biti ubijene.

Ovaj događaj je izazvao šok i ogorčenje širom sveta, a reakcije su stigle i iz više evropskih zemalja. Navaljni je bio vodeći opozicionar u Rusiji, poznat po svom aktivizmu i kritikama na račun ruskog političkog sistema i netransparentnosti vlasti.

On je nedavno uhapšen i osuđen na zatvorsku kaznu, a prema nezvaničnim izveštajima, smrt je nastupila usled trovanja. Ruske vlasti demantuju takve navode, tvrdeći da su pružene sve medicinske procedure. Ovo je izazvalo sumnje kako u Rusiji, tako i u međunarodnoj zajednici o okolnostima smrti Navaljnog.

Navaljni je bio polarizirajuća ličnost, sa mnogima koji su ga videli kao heroja i borca za prava, dok su drugi kritikovali njegovu povezanost sa zapadnim interesima i metodama koje je koristio u svom aktivizmu.

U Srbiji, reakcije na njegovu smrt nisu bile samo političke. Građani su se spontano okupili u više gradova, izražavajući svoje saučešće i podršku porodici Navaljnog. Okupljanja su bila mirna, ali su u njima izraženi jasni politički stavovi, osudujeći rusku vlast i tražeći pravdu za Navaljnog.

Ovaj događaj je otvorio mnoga pitanja o odnosima Srbije sa Rusijom, kao i o stavovima i politikama vlasti i opozicije u vezi sa spoljnom politikom i zaštitom ljudskih prava. Sa jedne strane, Srbija ima bliske političke i ekonomske veze sa Rusijom, dok istovremeno pokušava da se približi EU i da gradi svoj međunarodni ugled zasnovan na poštovanju ljudskih prava i demokratskih principa.

Smatra se da će smrt Alekseja Navaljnog dodatno ispitati odnose između Srbije i Rusije, kao i da će pružiti priliku vlastima i opoziciji u Srbiji da jasno izraze svoje stavove o ovom pitanju. Također, očekuje se da će međunarodna zajednica pažljivo pratiti razvoj situacije u Srbiji u vezi sa ovim događajem, kao i da će tražiti od vlasti odgovore na pitanja o njenom stavu u vezi sa smrću Navaljnog.

Učesnici ovih okupljanja izrazili su nadu da će pritisak javnosti i međunarodne zajednice dovesti do transparentnosti u vezi sa smrću Navaljnog i da će se pronaći odgovorni za ovaj događaj. Istovremeno, mnogi su izrazili zabrinutost za sopstvene slobode i zaštitu ljudskih prava u Srbiji, te su istakli potrebu za borbom protiv svih oblika autoritarizma i kršenja demokratskih vrednosti.