Novac koji će usmeravati posetioci Aja Sofije će značajno porasti jer će strani posetioci plaćati 25 evra kako bi posetili kulturni spomenik. Državljani Turske će i dalje moći besplatno da je obilaze kao džamiju. Ova promena je deo šireg plana da se turisti razdvoje od vernika, koji će ulaziti kroz odvojene ulaze. U bogomolji će se održavati mir i tišina, a turisti više neće imati prave vodiče, već će učiti preko posebnih slušalica na oko dvadeset jezika.
Ministar kulture i turizma Mehmet Nuri Ersoy rekao je da su naplata ulaznica i ostale promene „u skladu sa preporukama Uneska“. Vlasti Turske se nadaju da će na taj način zaštititi ovo mesto, urediti posete i sprečiti gužve.
Istorijski je značaj Aja Sofije značajan. Sagrađena je između 532. i 537. godine. Jedno vreme je bila hrišćanska bogomolja sve dok nije postala džamija nakon pada Konstantinopolja pod vlast Otomanske imperije 1453. godine. Tridesetih godina prošlog veka je pretvorena je u muzej, a uvrštena je na listu Svetske baštine pod zaštitom Uneska još 1985. Međutim, Vlada Turske joj je u julu 2020. oduzela status muzeja i ponovo je pretvorila u džamiju.
Ovoj odluci protivili su se mnogi zvaničnici Uneska, arheolozi i istoričari umetnosti. Tvrdili su da nekontrolisan protok posetilaca oštećuje istorijsku građevinu. Udruženje grčkih arheologa (SEA) je u 2022. objavilo otvoreno pismo kojim su pozvali generalnog direktora Uneska da „silom interveniše“ i zaštiti Aja Sofiju u Istanbulu.
Prema njihovim tvrdnjama, spomenik je pretrpeo vandalizam i značajna oštećenja. Takođe, primetili su i vandalizam na mozaiku Bogorodice sa Hristom. Istorčarka umetnosti, Mari Iv Lafontan, koja proučava srednjevekovnu umetnost, izjavila je da su sveta mesta namenjena svakodnevnoj upotrebi i da se nadaju da će posetioci tretirati građevinu s poštovanjem.
Sve u svemu, Aja Sofija je značajna turistička atrakcija i kulturno dobro i zaslužuje posebnu pažnju i zaštitu od strane vlasti i posetilaca. Ovo je važno s obzirom na njenu istorijsku i religijsku važnost, pa je bitno da se sprovedu mere kako bi se sačuvala od oštećenja i očuvala za buduće generacije.
