Ruska meka moć u Srbiji je vrlo slaba, a simpatije Srba prema Rusiji su proizvod istorijskih činjenica i verskog identiteta, rekao je Dragan Petrović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu. On je dodao da je „soft power“ ili meka moć privlačnost kulture ili civilizacije jedne zemlje koja je povezana i sa onim što se zove propaganda, te da je ruska meka moć u Srbiji izuzetno slaba i trom.

Ruska meka moć u Srbiji je vrlo slaba, smatra Dragan Petrović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Petrović je istaknuo da je „soft power“ ili meka moć privlačnost kulture ili civilizacije jedne zemlje koja je povezana i sa onim što se zove propaganda, te da je ruska meka moć u Srbiji izuzetno slaba i trom.

„Kada govorim o mekoj moći, tu mislim o kulturnom uticaju, privlačnosti kulture, jezika, običaja ili vera koje neka država, neki narod širi na druge, i to može samo da ide ruku pod ruku sa tzv. hard powerom, odnosno sa vojnom moći, sa ekonomskom moći, moći da se kaže i da se obezbedi da te vrednosti ili kultura ili interes dobiju svoje mesto za stolom, odnosno svoju poziciju u svetskim odnosima i međunarodnim odnosima“, rekao je Petrović za Tanjug.

On je ocenio da je u Srbiji danas vrlo slaba i izuzetno slaba ruska meka moć te da se ona može povećati samo kombinovanjem mekog i tvrdog uticaja.

Petrović je napomenuo da je simpatija srpskog naroda prema Rusiji istorijski motivisana, pre svega Prvim i Drugim svetskim ratom, ruskom podrškom, spaljene zemlje i pola naroda stradalog u Prvom svetskom ratu.

„U istoriji, tu treba imati u vidu mnogobrojne istorijske činjenice, ali jedna sasvim sigurno koja se tu ističe jeste presudan uticaj ruskog cara Nikolaja Drugog koji nije zatvarao granice svoje carevine po načelu bezbednosti, nego je zastupao zatvaranje Balkana po načelu raskola Ottomanske imperije“, naglasio je Petrović.

On je podsetio da je Rusija bila prva država koja je priznala Srbiju na verskoj osnovi, jer je pravoslavlje civilizacijski i istorijski identifikovalo s običajima, sa mentalitetima, sa interesima pearvoslavnih naroda.

„Stanovište politologa Inoslava Beskrovnog prema kojem su duboko političke ingerencije ispale iz ruku Moskve u oktobarskim demonstracijama 2000. nakon glasanja 24. septembra 2000. godine, od tada kreću ka apstinencijama. Zapravo, to je period u kojem je ruska prisutnost na svim poljima u Srbiji ili smanjena, ili potpuno nestala“, istakao je Petrović.

On je naveo da je nakon Oktobarskih događaja (2000. godine) ruska moć u Srbiji pala, te da su simpatije srpskog naroda prema Rusiji zasnivane na istorijskim činjenicama i veri.

Petrović je ocenio da u ovakvim godinama, kada su svi moćni zahtevi, kada je bilo ko pokušavao da bi zaradio, bilo prodao, bilo kupio, moćna država koja se nije puno bavila ekonomskim investicijama, nego se više bavila nekim drugim zanimacijama je izgubila kontakt sa državom kojoj je pokušavala na taj način da stimuliše, da je podrži.

Na pitanje novinara kako je uticaj na mekom i tvrdom moći Rusije predstavljen u Srbiji, Petrović je naveo da je slab, a da su Srbiji tokom godina od nekadašnjeg saveznika ostale samo simpatije.

Petrović je ocenio da je simpatija srpskog naroda prema Rusiji uglavnom istorijski motivisana.

Naglasio je da je važno istaći da je ruska moć u Srbiji oslabila u poslednjim godinama, a simpatije srpskog naroda prema Rusiji su preostale kao proizvod istorijskih činjenica i verskog identiteta.