U Nemačkoj će od 1. februara biti uvedena eksperimentalna četverodnevna radna nedelja za 45 firmi u trajanju od šest meseci, a tokom tog perioda meriće se produktivnost radnika. Zaposleni će primati dosadašnje plate bez obzira na smanjeno radno vreme, objavio je Blumberg. Kako se navodi, cilj eksperimenta je da se proveri da li su tačne tvrdnje sindikata da su ljudi koji manje rade ne samo srećniji i zdraviji, nego i produktivniji u svojim poslovima.
Moguće smanjenje tržišta rada za više od sedam miliona ljudi do 2034. godine zbog pada nataliteta i starenja populacije
Blumberg navodi da bi, prema prognozama, do 2034. godine nemačko tržište rada moglo da se smanji za više od sedam miliona ljudi zbog pada nataliteta i starenja populacije. Osim povećanja produktivnosti, očekuje se da će firme imati koristi od smanjenja skupih izostanaka sa posla zbog stresa, bolesti i iscrpljenosti. Nemci su u 2022. godini u proseku izostajali s posla 21,3 dana što je rezultiralo gubitkom od čak 207 milijardi evra, prema podacima Saveznog instituta za zdravlje i bezbednost na poslu.
Zagovornici eksperimenta ističu da bi novina mogla da privuče nove kadrove u Nemačku, zemlju koja prema Evrostatu već ima najveći udeo zaposlenih sa pola radnog vremena u EU. Nedostatak ulaganja u inovacije i digitalizaciju sprečio je povećanje produktivnosti u Nemačkoj, a bez poboljšanja u tim područjima, malo je verovatno da će se značajno povećati produktivnost jednostavnim smanjenjem broja radnih sati, smatra ekonomista na Institutu za istraživanje tržišta rada u Nirnbergu Enco Veber.
Sindikati traže veće plate i skraćivanje radnog vremena
Manjak kvalifikovanih radnika u Nemačkoj, zajedno s visokom inflacijom, ohrabrio je radnike u svim industrijama da traže veće plate i smanjenje radnog vremena. Nemačke mašinovođe su već desetak dana u štrajku i traže skraćivanje radnog vremena sa 38 sati nedeljno na 35 sati bez smanjenja plata. Sindikat zaposlenih u građevinskom sektoru traži povišicu od 20 odsto za veliki deo svojih radnika, kojih je ukupno oko 930.000.
Ovo eksperimentalno smanjenje radnog vremena predstavlja značajan korak u istraživanju mogućih rešenja za promene na tržištu rada i povećanje produktivnosti. Sa sve većim zahtevima radnika za kraće radno vreme i veće plate, poslodavci i sindikati će morati da pronađu kompromise koji će zadovoljiti obe strane. Nemačka, kao jedna od vodećih ekonomija u Evropi, ima priliku da postane pionir u ovoj oblasti i pruži primer drugim zemljama sa sličnim izazovima u oblasti tržišta rada.
