Predsednička administracija Donalda Trampa najavila je značajne promene u američkoj carinskoj politici koje će stupiti na snagu u aprilu 2025. godine. Od 5. aprila, na snagu će stupiti osnovna carina od 10% na celokupan uvoz u Sjedinjene Američke Države. Ova odluka predstavlja deo šire strategije Trampove administracije usmerene na zaštitu američke ekonomije i povećanje konkurentnosti domaće proizvodnje.
Prema saopštenju Bele kuće, od 9. aprila 2025. godine, biće uvedene recipročne carine za oko 60 zemalja koje su označene kao „najgori prestupnici“. Ova lista uključuje Evropsku uniju, Kinu, Vijetnam, Japan i druge zemlje koje, prema mišljenju američke administracije, ne poštuju fair trgovinske prakse. Specifične tarife za te zemlje kretaće se od 20% za EU do čak 54% za Kinu, što uključuje i ranije uvedene carine.
Među zemljama koje će se suočiti sa osnovnom carinom od 10% su Singapur, Brazil, Australija, Novi Zeland, Turska, Kolumbija, Argentina, El Salvador, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija. Ove zemlje, iako neće biti podložne visokim recipročnim carinama, i dalje će osetiti uticaj novog carinskog režima.
Srbija će biti posebno pogođena ovom odlukom, jer će se suočiti sa carinama od 37%. Ova odluka je obrazložena time što Srbija naplaćuje dvostruko veće carine, u iznosu od 74%, na uvoz robe iz Sjedinjenih Američkih Država. Ovo je dodatno pogoršanje trgovinskih odnosa između dve zemlje i može imati značajan uticaj na ekonomiju Srbije, kao i na američke kompanije koje posluju u toj zemlji.
Bosni i Hercegovini će biti uvedena carina od 36%, dok će Severna Makedonija biti pogođena carinom od 33%. Ove mere predstavljaju deo šireg pristupa koji Trampova administracija usvaja prema zemljama sa kojima Sjedinjene Američke Države imaju trgovinske nesuglasice.
Važno je napomenuti da se osnovna carina od 10% ne odnosi na Kanadu i Meksiko, jer su te zemlje već bile predmet višestrukih carinskih mera tokom Trampovog drugog mandata. Ova odredba ukazuje na specifične trgovinske odnose koje SAD imaju sa svojim najbližim susedima, ali i na mogućnost daljih trgovinskih pregovora i dogovora.
Dodatno, Trampova administracija uvela je i carinu od 25% na sve automobile proizvedene van Sjedinjenih Američkih Država. Ova mera je stupila na snagu u ponoć po američkom vremenu i predstavlja još jedan korak u nastojanju da se zaštiti domaća automobilska industrija.
Ovakve odluke mogu imati dalekosežne posledice na globalnu trgovinu i ekonomiju. Mnoge zemlje i kompanije će se suočiti sa višim troškovima, što može dovesti do poskupljenja roba i usluga. Takođe, ovi potezi mogu izazvati reakcije drugih zemalja, koje će možda odgovoriti sličnim merama, što može dovesti do trgovinskog rata.
Eksperti upozoravaju da bi ovakva politika mogla dovesti do povećanja tenzija na međunarodnoj sceni, kao i do smanjenja trgovinske razmene između SAD-a i drugih zemalja. U tom kontekstu, važno je pratiti dalji razvoj situacije i moguće odgovore zemalja koje su pogođene ovim merama.
Trampova administracija se suočava sa kritikama zbog ovih odluka, ali istovremeno tvrdi da je cilj zaštita američkih radnika i industrije. Kako se situacija bude razvijala, biće važno pratiti kako će se ove mere odraziti na ekonomiju i trgovinske odnose Sjedinjenih Američkih Država sa ostatkom sveta.
