Dario Amodei, izvršni direktor AI startapa Antropika, izneo je u ponedeljak prognozu da bi veštačka inteligencija mogla da preuzme pisanje softverskog koda u roku od godinu dana. Tokom događaja Saveta za spoljne odnose, Amodei je istakao da bi u narednih tri do šest meseci AI mogao da generiše čak 90% koda, a zatim, u periodu od 12 meseci, da preuzme potpunu kontrolu nad tim procesom.
Prema njegovim rečima, iako će programeri i dalje imati ulogu, njihova funkcija će se značajno promeniti. Ljudi će biti odgovorni za pružanje dizajnerskih smernica i uslova koje AI modeli treba da slede. Amodei smatra da će sistemi veštačke inteligencije postepeno preuzimati sve više zadataka, što će na kraju dovesti do situacije u kojoj će AI moći da obavlja sve što i ljudi, i to u svim industrijama.
Dario Amodei je osnivač kompanije Antropik koja je osnovana 2021. godine, a do danas je prikupila milijarde dolara investicija od velikih tehnoloških kompanija, uključujući Gugl i Amazon. Ovaj bivši radnik OpenAI-a ranije je govorio o potencijalno monumentalnom uticaju veštačke inteligencije na društvo. U intervjuu za Njujork tajms prošlog meseca, upozorio je da ljudi još uvek nisu svesni obima uticaja koji AI može imati na njihove živote i načine zarađivanja.
On je naglasio da će svesnost o rizicima i koristi veštačke inteligencije rasti u naredne dve godine. U razgovoru sa voditeljima podkasta Hard Fork, Amodei je ukazao na to da će ljudi biti primorani da se suoče sa stvarnošću koju donosi AI, bilo da je reč o prednostima ili izazovima.
Ova tema nije nova u tehnološkim krugovima. Gari Tan, predsednik i izvršni direktor startap inkubatora Y Combinator, takođe je ukazao na sve veću zavisnost od AI u razvoju softverskog koda. U objavi na mreži X, Tan je naveo da se čak 25% osnivača u zimskom ciklusu 2025. godine oslanja na AI za generisanje koda, gde 95% linija koda dolazi iz LLM modela.
Ovo ukazuje na trend koji bi mogao drastično da promeni način na koji se softver razvija. Takođe, Kristalina Georgieva, generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), izjavila je da očekuje da će AI imati uticaj na oko 40% globalnih poslova. U svom blog postu iz januara 2024. godine, Georgieva je ukazala na to da bi polovina poslova koji su ugroženi mogli imati koristi od integracije AI, dok bi druga polovina mogla izgubiti poslove zbog preuzimanja ključnih zadataka od strane AI aplikacija.
Georgieva je naglasila da bi ovo moglo dovesti do smanjenja potražnje za radnom snagom, snižavanja plata i smanjenja zapošljavanja. U najekstremnijim slučajevima, neki od ovih poslova bi mogli potpuno nestati. Ova predviđanja dodatno naglašavaju hitnost i važnost prilagođavanja radne snage novim tehnologijama.
Amodei i drugi lideri u industriji pozivaju na promišljanje o budućnosti rada i načinu na koji će se tehnologija i ljudski rad usklađivati. Kako veštačka inteligencija postaje sve moćnija, od ključne je važnosti da se društvo pripremi na promene koje dolaze, kako bi se iskoristile prednosti koje AI može doneti, a istovremeno umanjili rizici koji prate ovu transformaciju.
Razvoj veštačke inteligencije i njen uticaj na tržište rada predstavlja izazov, ali i priliku. Kako se tehnologija razvija, važno je da se osigura da koristi od AI budu ravnomerno raspodeljene i da se svi segmenti društva pripreme za promene koje dolaze.
