Bivša državna sekretarka MUP Srbije, Dijana Hrkalović, osuđena je na 16 meseci zatvora zbog trgovine uticajem. Ova presuda doneta je nakon gotovo tri godine suđenja, a pored Hrkalović, osuđen je i nekadašnji načelnik Policijske uprave u Novom Sadu, Milorad Šušnjić, koji je dobio godinu dana zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja. Međutim, Dejan Milenković, nekadašnji šef Službe za specijalne istražne metode, oslobođen je optužbi jer nije bilo dovoljno dokaza protiv njega.
U obrazloženju presude, predsednica Krivičnog veća, Slađana Marković, navela je da su neki od optužbi protiv Hrkalović dokazani. Kao sekretar Uprave kriminalističke policije i državni sekretar, Hrkalović je uticala na Milenkovića da ne dostavi izveštaj o analizi mobilnih telefona Veljka Belivuka, koji se povezuje sa ubistvom Vlastimira Miloševića. Ovi izveštaji su dostavljeni tek pred kraj suđenja, iako su postojali dokazi da su Milošević i Belivuk bili u sukobu.
Marković je istakla da čak i da je sud poverovao da je Hrkalović postupala po nalogu tadašnjeg ministra Nebojše Stefanovića, to ne bi opravdalo njeno ponašanje. U slučaju Milenkovića, sud nije našao dokaze da je imao korist od neizveštavanja, što je dovelo do njegovog oslobođenja. Takođe, sud nije našao krivicu Hrkalović i Milenkovića u vezi sa operativnom obradom „Mangusta“.
U vezi s operativnom obradom „Kroše“, sud nije našao dokaze protiv Milenkovića. Ova operativna obrada je obuhvatala susret tadašnjeg direktora „Srbijašuma“ Igora Braunovića sa određenim osobama. U ovom kontekstu, pominje se i Branko Stefanović, otac tadašnjeg ministra policije.
Milorad Šušnjić je, kao nekadašnji načelnik policije u Novom Sadu, osuđen zbog zloupotrebe službenog položaja. On je stavio kriminalca Darka Eleza na fiktivnu obradu, čime je pokušao da ga zaštiti od drugih službi i zanemario prijave Želimira Kreštalice o pretnjama po život. Umesto da se podnese krivična prijava na osnovu Kreštaličinih prijava, napravljena je samo službena beleška, koja nije zavedena.
U presudi se navodi da su svedoci potvrdili da je Elez bio pod zaštitom, dok je Kreštalica trpeo pritiske od policije. Takođe, pominje se i sastanak Šušnjića i Hrkalović kojim su se dogovarali o postupanju prema Elezu. U jednom trenutku, Šušnjić je izjavio: „Došlo vreme da se rade je..ne stvari!“.
Sudsko veće je konstatovalo da je nad Kreštalicom otvorena operativna obrada umesto da se postupi po njegovoj prijavi o pretnjama. Kreštalica je i po drugi put prijavio pretnje koje mu je upućivao Elez, ali je sa tim prijavama čekano duže od godine dana.
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal zatražilo je kaznu od pet godina zatvora za Hrkalović, dve godine za Šušnjića i godinu dana za Milenkovića. Ova presuda je izazvala široku pažnju javnosti s obzirom na to da se radi o bivšim visokim funkcionerima policije, čija su dela povukla ozbiljna pitanja o integritetu i funkcionalnosti policijskih struktura u Srbiji.
Ovaj slučaj je takođe otvorio diskusiju o tome kako se policija nosi sa prijavama o pretnjama i zaštitom građana, posebno onih koji su u kontaktu sa kriminalnim strukturama. Sa presudom se postavlja pitanje koliko je važno da se visoki zvaničnici odgovaraju za svoje postupke i da li su institucije dovoljno efikasne u borbi protiv korupcije i zloupotrebe vlasti.
Ovaj slučaj može da posluži kao upozorenje i signal za poboljšanje sistema pravde, kao i za jačanje poverenja građana u institucije koje bi trebale da štite zakon i red. Samo kroz odgovornost i transparentnost može se izgraditi stabilniji i sigurniji sistem.
