U srebrenjačkom selu Ledići, lokaliziranom u federalnoj opštini Trnovo, dešava se strašan zločin nad 24 srpska civila pre tačno 32 godine. Ovaj zločin počinili su pripadnici takozvane Armije BiH, što je bio deo šireg sukoba koji je harao Balkanom u to vreme.

Među stradalima bilo je 15 žena i četvoro dece, a najstarija žrtva, Ikonija Vasić, imala je čak 92 godine, dok je najmlađi Milun Tešanović imao samo 18 meseci. Ovaj strašan čin je ostavio dubok trag u istoriji ovog regiona i među srpskim zajednicama, kao još jedan primer brutalnosti i nasilja koje je obeležilo devedesete godine prošlog veka na Balkanu.

Ovaj događaj, iako se desio pre više od tri decenije, još uvek budi bolne uspomene među preživelima, porodicama žrtava i svima koji su svedoci ovog strašnog događaja. Sećanje na ovu tragediju je važno održavati kako bi se sačuvala svest o značaju pomirenja, suočavanja sa prošlošću i sprečavanja daljeg nasilja.

Ovaj zločin samo je jedan od mnogih koji su se desili tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, gde su svi narodi pretrpeli velike gubitke i patnje. Važno je da se ovi događaji ne zaborave i da se iz njih izvuče pouka o posledicama mržnje, nacionalizma i netolerancije.

Pored sećanja na žrtve ovog zločina, važno je podsetiti se i na sve druge nevino stradale u ovom konfliktu, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost. Žrtve su bile ljudi kao i mi, sa svojim životima, porodicama i nadanjima za bolju budućnost.

Nastavak života nakon ovakvih tragedija nije lak, ali je važno da se zajednice okupe, pomire i grade zajedničku budućnost zasnovanu na miru, saradnji i poštovanju ljudskih prava. Svako sećanje na prošlost treba da služi kao podsećanje na važnost mira i suživota među svim narodima i etničkim grupama.

Upravo zbog toga je važno da se ovi zločini ne zaborave, već da se priznaju, istraže i da odgovorni budu privedeni pravdi. Samo na taj način možemo osigurati da se slične tragedije nikada više ne ponove i da se uspostavi trajni mir i stabilnost na Balkanu.

Suočavanje sa prošlošću, priznavanje zločina i traženje istine o nestalima su ključni koraci ka izgradnji poverenja i pomirenja među narodima koji su bili u sukobu. Samo ako zajedno radimo na prevazilaženju teških trenutaka iz prošlosti možemo unaprediti odnose među narodima i stvoriti osnovu za bolju budućnost za sve.

Učenje iz prošlosti je važno kako bi se sprečile nove tragedije i kako bi se izgradila održiva i prosperitetna budućnost za sve stanovnike Balkana. Ne smemo dozvoliti da mržnja i netolerancija ponovo unište naše zajednice i da nas vrate u vreme straha i nasilja.

Zato je važno da se sećamo svih žrtava sukoba na Balkanu, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost ili veru. Svi oni su bili nedužni ljudi, čiji su životi prekinuti nasilno i besmisleno, ostavljajući iza sebe porodice u tuzi i bolu.

Pamtiti znači poštovati žrtve, ali i učiti iz njihovih patnji kako bismo sprečili da se takve tragedije ikada ponove. Pomirenje, dijalog i istina su ključni koraci ka izgradnji održivog mira i stabilnosti na Balkanu, gde su sve zajednice ravnopravne i poštovane.

Samo zajedno možemo graditi bolju budućnost za sve stanovnike Balkana, gde će prošlost biti mesto sećanja, a ne mržnje ili osvete. Neka se tragedija u selu Ledići nikada ne zaboravi i neka nam bude podsetnik na važnost pomirenja, tolerancije i poštovanja ljudskih prava.