Zapanjujući efekti paracetamola na naše ponašanje

Nebojša Novaković avatar

Paracetamol, poznat i kao acetaminofen, jedan je od najčešće korišćenih analgetika širom sveta. U Srbiji se prodaje pod nazivom Panadol. Istraživanje iz 2020. godine ukazuje na to da ovaj lek može izazvati promene u ponašanju, konkretno povećanje sklonosti riziku. Glavni cilj studije bio je da se ispita kako uobičajeni lekovi bez recepta utiču na ponašanje ljudi.

Stručnjak za neurologiju, Baldvin Vej sa američkog univerziteta Ohajo, istakao je da paracetamol može smanjiti negativne emocije kod ljudi kada razmišljaju o rizičnim aktivnostima. S obzirom na to da skoro 25% stanovništva SAD redovno uzima ovaj lek, smanjena percepcija rizika i povećana sklonost riziku mogu imati ozbiljne posledice na društvo.

Ova otkrića se uklapaju u širi kontekst istraživanja koja sugerišu da paracetamol ne samo da smanjuje bol, već i utiče na različite psihološke procese, uključujući smanjenje empatije i „otupljenje“ kognitivnih funkcija. Istraživanje sugeriše da paracetamol može oslabiti sposobnost ljudi da prepoznaju i procene rizike.

Iako su efekti blagi i za sada se smatraju hipotetičkim, važno ih je razmotriti s obzirom na široku upotrebu ovog leka. Tim istraživača je u studiji uključio više od 500 studenata, gde su učesnicima davali dozu od 1.000 mg paracetamola (maksimalna preporučena doza za odrasle) i upoređivali njihove reakcije sa grupom koja je primala placebo.

U eksperimentima su učesnici morali da pumpaju balon na ekranu kompjutera. Svaki klik na pumpu donosio je imaginarni novac, ali su morali paziti da balon ne pukne, jer bi u tom slučaju izgubili sve zarađeno. Rezultati su pokazali da su studenti koji su uzimali paracetamol bili skloniji riziku u poređenju sa kontrolnom grupom koja je uzimala placebo.

Studenti na paracetamolu pumpali su balone više i više su ih oštetili nego oni na placebu. Vej je objasnio da su ljudi pod uticajem paracetamola imali manje straha i anksioznosti kada su se suočili s rizikom. U anketama koje su učesnici popunjavali, takođe se pokazalo da je konzumacija paracetamola smanjila percipirani rizik u različitim hipotetičkim situacijama.

Iako su neki rezultati pokazali smanjenje percepcije rizika, drugi eksperimenti nisu potvrdili iste efekte. Ipak, tim je zaključio da postoji značajna povezanost između uzimanja paracetamola i sklonosti ka većem riziku. Istraživači su takođe naglasili da se posmatrani efekti mogu tumačiti kroz različite psihološke procese, kao što je smanjena anksioznost.

Važno je napomenuti da eksperiment ne mora nužno odražavati stvarne scenarije, ali rezultati sugerišu da paracetamol može uticati na odluke koje ljudi donose u rizičnim situacijama. Istraživači su istakli potrebu za daljim istraživanjem mehanizama koji stoje iza ovih efekata i kako lekovi poput paracetamola utiču na ljudsko ponašanje.

Paracetamol ostaje jedan od najvažnijih i najkorišćenijih lekova širom sveta, a Svetska zdravstvena organizacija ga smatra esencijalnim medikamentom. U svetlu ovih nalaza, Vej je naglasio potrebu za dodatnim istraživanjima kako bi se bolje razumeli efekti ovog leka i drugih analgetika bez recepta na odluke i rizike koje ljudi preuzimaju. Iako su efekti paracetamola možda suptilni, njihovo razumevanje može biti ključno za javno zdravlje i bezbednost.

Nebojša Novaković avatar