Zaposleni u Evropskoj uniji proveli su u proseku 36 radnih sati na poslu prošle godine, dok je Srbija zauzela prvo mesto sa gotovo 42 radna sata, prema podacima Eurostata. Zemlje sa nižim standardom imale su duže radno vreme u poređenju sa razvijenim zemljama.

Deficit radne snage je problem u celom svetu, ali u Srbiji veći broj radnih sati ne može se opravdati samo time. Pored više od dva miliona zaposlenih, u Srbiji i dalje postoji veliki broj nezaposlenih.

Podaci Eurostata se odnose ne samo na države članice Evropske unije, već i na ostale evropske zemlje. Pored Srbije, Bosna i Hercegovina, Grčka, Rumunija, Poljska i Bugarska takođe su visoko rangirane po broju radnih sati.

U Jugoistočnoj Evropi se najviše radi, dok se u zapadnoevropskim zemljama radi manje. Najvredniji su bili u šumarstvu, poljoprivredi i ribarstvu, dok su najkraći radni sati zabeleženi u oblastima održavanja i čišćenja domaćinstva, obrazovanju i umetničkim aktivnostima.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković, ističe da je očigledno da se u zemljama sa nižim standardom radi duže. Prema zakonu, radno vreme u Srbiji iznosi 40 sati nedeljno, ali se uzimaju u obzir i pauze za obroke, što rezultira prosečnim brojem radnih sati od 36,5 nedeljno.

Savremeni svet teži radu koji je lakši i kraći uz pomoć tehnologije. Poslodavci i zaposleni idu ka pojednostavljenju i skraćenju radnog procesa, što je jeftinije za poslodavce i omogućava zaposlenima da se fokusiraju na druge potrebe. Postoje zanimanja gde je teško smanjiti broj radnih sati, kao što su trgovci koji rade i nedeljom radi pružanja usluga svima.

Ukupno gledano, radno vreme varira širom Evrope, sa zemljama sa nižim standardom koje imaju duže radno vreme u odnosu na razvijenije zemlje. Sa stalnim rastom tehnologije i promenama u radnoj kulturi, mogu se očekivati dalje promene u dužini radnog vremena i efikasnosti radnika.