Nakon ekstremnog početka leta, Srbiju su ponovo zahvatile obilne padavine, što je rezultat klimatskih promena koje su već godinama predviđane. Ekstremne padavine postaju sve češće u Srbiji, a teritorija pod visokim rizikom od poplava se povećava. Beograd je posebno ugrožen zbog nedostatka infrastrukture prilagođene ekstremnim vremenskim uslovima, što rezultira čestim poplavama u gradu.

Detaljne studije i planovi adaptacije su već usvojeni kako bi se rešio problem poplava u urbanim sredinama, ali i kako bi se smanjile štete koje ekstremne padavine mogu naneti ljudima i infrastrukturi. Pored kanalizacije, betonske i asfaltirane površine su takođe problematicne jer ne upijaju atmosferske vode, povećavajući rizik od poplava.

U Beogradu, područja kao što su donji Dorćol, Dedinje, Kaluđerica, Banovo brdo i delovi Lazarevca su posebno ranjivi na poplave zbog nedostatka infrastrukture za odvodnjavanje padavina. Postojeći dokumenti prepoznaju ove rizike i daju smernice za rešavanje problema, ali je neophodno sprovesti adekvatne mere kako bi se ublažile negativne posledice ekstremnih vremenskih pojava.

Napori za prilagođavanje na klimatske promene trebaju biti nastavljeni kako bi se zaštitila imovina, infrastruktura, životna sredina, kao i bezbednost građana. Izmena metodologije za procenu rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja je ključna kako bi se uvažile promene koje ekstremne vremenske pojave donose.

Zeleni površine se prepoznaju kao važan faktor u zaštiti od poplava, a održivi sistemi prikupljanja atmosferskih voda su predloženi kao jedno od rešenja za smanjenje rizika. Kombinacija planova adaptacije, infrastrukturnih promena i edukacije građana može doprineti smanjenju šteta uzrokovanih ekstremnim vremenskim uslovima.