Evropljani su noćas ponovo izgubili jedan sat pomeranjem časovnika unapred, čime je zvanično započelo letnje računanje vremena. Ova praksa, koja se sprovodi dva puta godišnje, izaziva brojne kontroverze i protivljenja među građanima. Prema istraživanju iz 2018. godine, čak 84% građana EU smatra da je sezonsko pomeranje kazaljki loša praksa.
Naučne studije upozoravaju na negativne efekte koje promena vremena može imati na ljudsko zdravlje. Naime, pomeranje časovnika može poremetiti prirodne cikluse ljudskog tela, što može dovesti do problema sa snom i povećati rizik od raznih bolesti. Ovo je posebno važno u kontekstu savremenog načina života, gde je kvalitet sna od suštinske važnosti za opšte zdravlje ljudi.
Osim zdravstvenih problema, sezonsko pomeranje časovnika je izgubilo svoju prvobitnu svrhu, koja je bila ušteda energije. Kako objašnjava Ariadna Guel Sans, zamenica direktora Time Use Initiative, praksa pomeranja kazaljki na satu stvorena je u vreme kada internet nije postojao, a potrošnja energije je bila značajno drugačija nego danas. Na osnovu savremenih podataka, pokazalo se da pomeranje časovnika više ne donosi značajne uštede.
Evropska komisija je 2018. godine pokušala da okonča ovu praksu direktivom koja bi zabranila dvostruke promene časovnika. Inicijativa je dobila podršku Evropskog parlamenta, koji je glasao sa 410 glasova za, 192 protiv i 51 uzdržan. Ipak, zemlje članice nisu uspele da se dogovore i predlog je do sada ostao blokiran. EU želi da osigura da svaka promena bude usklađena kako bi zaštitila jedinstveno tržište, što dodatno komplikuje situaciju.
Litvanija planira da ponovo pokrene ovo pitanje tokom svog predsedavanja Savetom EU 2027. godine, sa nadom da će se postići koordinisano rešenje. Evropska komisija je naglasila da je važno da članice same donesu odluke u vezi sa ovim pitanjem, ali uz koordinaciju.
Zaustavljanje promene časovnika podrazumeva donošenje odluke o tome da li zadržati zimsko ili letnje vreme, što je takođe političko pitanje. Tokom istorije, vremenske zone su često bile pod uticajem političkih odluka. Na primer, Nemačka je tokom Drugog svetskog rata nametnula svoju vremensku zonu okupiranim zemljama, a nedavno je ukrajinski parlament odlučio da ne pređe na letnje vreme kako bi izbegao usklađivanje sa Moskovskim standardnim vremenom.
Pitanje usklađenosti sa prirodnim ciklusima svetlosti postaje sve važnije. Guel Sans ističe da je idealno da se časovnici usklade sa prirodnim svetlom, što podrazumeva da je sunce u najvišoj tački na nebu kada je 12 sati na satu. Međutim, u zapadnoevropskim zemljama, časovnici su često pomerani u odnosu na sunčano vreme, što utiče na dnevnu rutinu građana, posebno tokom letnjih meseci.
Time Use Initiative for a Healthy Society predlaže radikalnu promenu sa četiri vremenske zone zasnovane na meridijanima. Prema ovom predlogu, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Španija i Beneluks bili bi u istoj vremenskoj zoni, dok bi Irska i Portugal bili usklađeni sa Islandom. Centralna Evropa bi bila sat vremena unapred, dok bi Istočna Evropa, uključujući baltičke zemlje, bila dva sata unapred.
Međutim, ova nova podela vreme može doneti nove izazove. Na primer, različita vremena između Irske i Severne Irske mogla bi izazvati dodatne političke tenzije. U zaključku, pitanje pomeranja kazaljki na satu ostaje kompleksno i zahteva pažljivu analizu kako bi se pronašlo rešenje koje će zadovoljiti potrebe građana i istovremeno uzeti u obzir ekonomske i političke aspekte.
