Istraživači sa Londonskog univerzitetskog koledža sproveli su obimnu analizu podataka koja ukazuje na značajno smanjenje očekivanog životnog veka kod osoba sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću (ADHD). Ova studija, objavljena u časopisu „The British Journal of Psychiatry“, obuhvatila je više od 30 hiljada osoba sa dijagnozom ADHD-a iz Velike Britanije i uporedila ih sa 300 hiljada osoba bez ovog poremećaja.
Rezultati istraživanja su alarmantni. Pokazali su da je očekivani životni vek muškaraca sa ADHD-om kraći za četiri i po do devet godina, dok je kod žena razlika još veća – od šest i po do jedanaest godina. Ovi podaci postavljaju ozbiljna pitanja o zdravlju osoba sa ADHD-om i ukazuju na potrebu za daljim istraživanjima i društvenom podrškom.
Jedna od glavnih autorki studije, doktorka Liz O’Nions, ističe da je samo mali procenat odraslih sa ADHD-om dijagnostikovan, što znači da istraživanje obuhvata samo delić ukupne populacije. „Veći broj dijagnostikovanih može imati dodatne zdravstvene probleme u poređenju sa prosečnom osobom sa ADHD-om, zbog čega rezultati možda precenjuju razliku u očekivanom životnom veku,“ navela je O’Nions. Ona naglašava potrebu za daljim istraživanjima na nivou zajednice kako bi se ova pretpostavka potvrdila.
Osobe sa ADHD-om često se suočavaju sa izazovima u impulsivnosti i planiranju, što može otežati uspeh u školi i na poslu. Poremećaj i dalje nije dovoljno dijagnostikovan, što dodatno komplikuje situaciju. Profesor Džoš Stot je izrazio zabrinutost zbog ovih rezultata, naglašavajući da je duboko zabrinjavajuće što neki odrasli sa dijagnostikovanim ADHD-om žive kraće nego što bi trebalo.
Uprkos izazovima, osobe sa ovom dijagnozom mogu napredovati uz odgovarajuću podršku i lečenje. Međutim, nedostatak podrške, češće suočavanje sa stresnim događajima i isključenost iz društva negativno utiču na njihovo zdravlje i samopouzdanje. Ovi faktori mogu doprineti smanjenju kvaliteta života i očekivanog životnog veka.
Istraživači naglašavaju da je broj dijagnoza ADHD-a poslednjih godina značajno porastao, ali da je taj broj još uvek daleko od onoga što bi trebalo da bude. Ovo ukazuje na hitnu potrebu za većim naporima u ranom otkrivanju i pružanju adekvatne podrške ovoj populaciji. Doktorka O’Nions je naglasila da bi veći broj dijagnostikovanih mogao omogućiti bolje razumevanje problema povezanih sa ADHD-om i kako oni utiču na zdravlje.
Zaključak studije osvetljava važnost sveobuhvatnog pristupa ADHD-u, koji uključuje povećanje dijagnostike, adekvatno lečenje i društvenu podršku. Samo kroz ovakve korake moguće je poboljšati kvalitet i trajanje života osoba sa ovim poremećajem. Istraživanje ukazuje na to da je potrebno raditi na svesti o ADHD-u, kako bi se obezbedila odgovarajuća podrška i resursi za obolele.
S obzirom na ozbiljnost situacije, važno je da se društvo angažuje kako bi se poboljšao položaj osoba sa ADHD-om. To uključuje edukaciju zajednice, unapređenje zdravstvenih usluga i promovisanje razumevanja ovog poremećaja. Ulaganjem u istraživanje i podršku, moguće je stvoriti uslove koji će omogućiti osobama sa ADHD-om da bolje funkcionišu i ostvaruju svoje potencijale.
U svetlu ovih saznanja, jasno je da je potrebno nastaviti sa istraživanjem i raditi na unapređenju uslova života osoba sa ADHD-om. Samo tako možemo obezbediti da oni imaju priliku da vode ispunjen i zdrav život.
