Zašto moramo da čekamo 15 godina na početak rada fuzionog reaktora

Vesna Vuković avatar

Najveći fuzioni reaktor na svetu, poznat kao ITER, sa 19 kalema upletenih u toroidalne magnete, trebao je započeti testiranja 2020. godine, ali se sada očekuje da će početi sa radom tek 2039. Ovaj reaktor, koji se izgrađuje u Francuskoj, predstavlja pokušaj naučnika da ovladaju snagom nuklearne fuzije, procesom koji pokreće zvezde i koji ima potencijal da reši energetske probleme čovečanstva.

Kako bi se postigla nuklearna fuzija, dva laka atomska jezgra moraju biti spojena kako bi formirala teže jedno, uz otpuštanje ogromne količine energije. U slučaju Sunca, to se dešava spajanjem atoma vodika koji se pretvara u helijum pod visokim pritiskom i temperaturama, stvarajući svetlost i toplotnu energiju bez nuspojava u obliku gasova staklene bašte ili radioaktivnog otpada.

Međutim, stvaranje uslova za fuziju na Zemlji je izazovno, jer fuzioni reaktori moraju raditi na temperaturama mnogo višim od temperature Sunca. Za to je potrebno snažno zagrevanje plazme, jonizovanog gasa, pre nego što je „zarobe“ u komoru sa moćnim magnetnim poljima. Jedan od najvećih izazova je zadržati plazmu na temperaturama koje su višestruko veće od temperature Sunca, ali bez dovoljno visokog pritiska.

ITER će biti najmoćniji nuklearni reaktor na svetu, sa najmoćnijim magnetom sposobnim da proizvede magnetno polje 280.000 puta jače od onog koje štiti Zemlju. Međutim, impresivan dizajn ove mašine dolazi sa velikom cenom. Iako je prvobitno procenjeno da će koštati pet milijardi dolara, budžet za ITER je narastao na 22 milijarde, sa dodatnih pet milijardi potrebnih da bi se pokrili nepredviđeni troškovi, što je rezultiralo odlaganjem rada reaktora za 15 godina.

Odlaganje ITER-a, iako deluje kao nepovoljan korak, neće služiti u prilog rešavanju klimatske krize i energetskih problema. Očekuje se da će fuzioni reaktori poput ITER-a biti ključni u rešavanju rastućih energetskih potreba i smanjenju emisije štetnih gasova, ali će čovečanstvo morati sačekati još najmanje petnaest godina da počnu raditi.

Unatoč izazovima i zastoju u radu, naučnici se nadaju da će ITER i slični fuzioni reaktori revolucionirati energetsku industriju i pružiti održivu alternativu fosilnim gorivima. Do tada, svet će morati sačekati da se ova tehnologija razvije i postane dostupna širom sveta kako bi se rešile globalne energetske i ekološke krize.

Vesna Vuković avatar