Psihologija ljupkosti je koncept koji istražuje zašto nas male stvari ili bića, poput beba ili životinja, privlače i izazivaju pozitivne emocionalne reakcije. Ovaj fenomen ima korene u radu Konrada Lorenca, koji je uveo koncept bebeće šeme 1943. godine. Prema ovoj teoriji, određene fizičke karakteristike poput okruglog lica i velikih očiju čine objekte ili bića tako simpatičnim da osećamo želju da se brinemo o njima.

Psihologija ljupkosti uključuje oslobađanje hormona poput oksitocina i dopamina, koji su povezani sa formiranjem emocionalnih veza i osećajem sreće. Oksitocin se oslobađa kada vidimo divne, velike oči beba ili životinja, dok dopamin izaziva sreću i pozitivan emocionalni odgovor kada vidimo male stvari koje smatramo slatkim i privlačnim.

Osim bioloških faktora, psihologija ljupkosti može biti povezana sa nostalgijom i potrebom za pronalaženjem spoljne bezbednosti u manjim objektima. Naša privlačnost prema malim stvarima može biti posledica traženja utehe i sigurnosti iz detinjstva, kao i fascinacije prema neobičnim i jedinstvenim stvarima.

Kroz psihologiju ljupkosti, možemo bolje razumeti zašto nas male stvari ili bića imaju takav emocionalni uticaj na nas, te kako ovi fenomeni mogu uticati na našu društvenu interakciju i emocionalnu dobrobit.