Vožnja desnom stranom puta je standard u većem delu sveta, ali zbog istorijskih razloga pojedine zemlje, poput Velike Britanije, Indije, Japana, Australije i Kipra, i dalje voze levom stranom. Tokom prošlih vekova, širom sveta postojale su različite prakse u vožnji, koje su se temeljile na konjima, kočijama i transportnim kolima. U početku se vožnja odvijala levom stranom kako bi mačevaoci imali slobodnu desnu ruku za borbu, a kasnije se promenilo na desnu stranu kako bi vozači kola imali slobodnu desnu ruku za upravljanje bičem.

Britanija je ostala dosledna tradiciji vožnje levom stranom, dok su Francuska i Amerika krajem 18. veka prešle na vožnju desnom stranom, što je uticalo na njihove bivše kolonije. Kolonijalna širenja Britanije i Francuske uticala su na to da mnoge bivše kolonije naslede pravilo vožnje koje su one praktikovale. Na taj način, zemlje poput Australije, Indije, i Novog Zelanda zadržale su vožnju levom stranom, dok su bivše francuske kolonije poput Alžira, Obale Slonovače i Senegala prihvatile desnu stranu.

Japanska odluka da vozi levom stranom potiče još iz Edo perioda (1603. do 1868. godine), a dodatno je utvrđena britanskom izgradnjom železnica širom Japana. Fordov model T je bio presudan za široko prihvatanje vožnje desnom stranom u mnogim zemljama, uključujući Kanadu, Italiju i Španiju tokom dvadesetih godina 20. veka, a potom i većinu istočne Evrope tokom tridesetih.

Iako većina sveta vozi desnom stranom, pojedine zemlje i dalje se drže vožnje levom stranom zbog istorijskih i kulturoloških razloga. To je praksa koja datira iz prošlih vekova i čini bitan deo kulturne i istorijske baštine pojedinih zemalja.