Poslanici Evropskog parlamenta raspravljali su o aktuelnoj situaciji u Srbiji tokom plenarnog zasedanja u Strazburu, gde je prisustvovala i evropska komesarka za proširenje, Marta Kos. Tokom debate, čuli su se različiti tonovi; neki poslanici su kritikovali vladu Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, dok su drugi iznosili pomirljivije stavove. Ključna tema bila je potreba za istraživanjem napada na studente i građane koji su mirno protestovali, kao i odgovornost za tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je poginulo 15 ljudi.
Dopisnik Euronews Srbija, Nemanja Milutinović, izvestio je da je tokom rasprave bilo predloga o formiranju tehničke vlade koja bi pripremila nove izbore. Naglašeno je da su protesti u Srbiji trenutno najveći od pada Slobodana Miloševića, a mnogi poslanici su izrazili podršku studentima u njihovim zahtevima. Takođe, istaknuta je borba mladih protiv korupcije, što je izazvalo kritike prema Evropskoj komisiji, posebno na račun predsednice Ursule fon der Lajen zbog njenog bliskog odnosa sa Vučićem.
Marta Kos je istakla da put Srbije ka EU može pružiti rešenja za mnoge zahteve demonstranata, uključujući jačanje borbe protiv korupcije, obezbeđivanje nezavisnosti pravosuđa, odgovornost institucija, transparentne javne nabavke, kao i promociju medijskih sloboda i pluralizma. Takođe je naglasila važnost unapređenja izbornih uslova.
Poslanik Evropskog parlamenta iz redova Evropske narodne partije, Lukas Furlas, izjavio je da Srbija predstavlja stub stabilnosti na Zapadnom Balkanu i deo evropske porodice. On je naglasio spremnost EU da pomogne Srbiji u suočavanju sa izazovima na putu ka članstvu u Uniji. Furlas je poručio da srpski narod zna šta treba da uradi kako bi postigao članstvo u EU, a da će im EU u tome pomoći.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Tonino Picula, ukazao je na to da u Srbiji svedočimo političkoj krizi koja zahteva politička rešenja. On je istakao da rešenja ne mogu uključivati proterivanje građana EU ili neutemeljene optužbe za strano uplitanje. Picula je naglasio važnost reforme izbornog sistema u skladu sa preporukama OSCE-a i Veća Evrope pre nego što se pristupi novim izborima.
Iako je debata bila iscrpna, na kraju nije usvojena nikakva rezolucija ili dokument, a rasprava je ostala na nivou izlaganja različitih stavova. Zanimljivo je napomenuti da su nekoliko poslanika iz Srpskog parlamenta, koji čine delegaciju za saradnju sa Evropskim parlamentom, pratili raspravu sa balkona, jer se u naredna dva dana u Strazburu održava sastanak između delegacija Srpskog parlamenta i Evropskog parlamenta.
Ova debata u Evropskom parlamentu ukazuje na sve veće interesovanje za situaciju u Srbiji, posebno u svetlu nedavnih protesta i političke nestabilnosti. Dok jedni poslanici traže čvrste mere i odgovornost vlasti, drugi naglašavaju potrebu za dijalogom i pomirenjem. U svakom slučaju, Evropska unija ostaje posvećena podršci Srbiji na njenom putu ka članstvu, ali istovremeno insistira na ispunjavanju određenih kriterijuma koji su ključni za jačanje demokratskih institucija i vladavine prava.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će situacija u Srbiji i dalje biti tema od značaja za evropske institucije, a reakcije na unutrašnje političke krize i društvene proteste ostaju u fokusu pažnje. Pitanje kako će se Srbija nositi sa ovim izazovima i kako će to uticati na njen put ka EU, biće ključno za buduće odnose između Srbije i Evropske unije.
