Američki predsednik Donald Tramp nedavno je izrazio želju da sklopi sporazum sa Iranom u vezi sa njihovim nuklearnim programom. U intervjuu za „Njujork post“, Tramp je naglasio da bi takav dogovor bio od koristi ne samo za Iran, već i za regionalnu stabilnost, posebno kada je reč o Izraelu. Prema njegovim rečima, ukoliko bi Iran postigao dogovor o svom nuklearnom programu, to bi smanjilo rizik od vojne akcije Izraela protiv te zemlje.
Trampova izjava dolazi u trenutku kada su odnosi između SAD i Irana napeti, a pitanja oko nuklearnog programa Irana su u središtu tih tenzija. U 2015. godini, tadašnja administracija predsednika Baraka Obame postigla je sporazum sa Iranom poznat kao JCPOA (Zajednički sveobuhvatni akcioni plan), koji je imao za cilj da ograniči iranski nuklearni program u zamenu za ublažavanje sankcija. Međutim, Tramp je 2018. godine povukao SAD iz ovog sporazuma, smatrajući ga nedovoljno čvrstim i neefikasnim.
Iako Tramp nije želeo da otkrije detalje o potencijalnim pregovorima sa Iranom, njegova izjava ukazuje na to da bi mogao biti otvoren za ponovne razgovore, u skladu sa njegovom politikom „maksimalnog pritiska“ prema Teheranu. Ova politika podrazumeva uvođenje strogih ekonomskih sankcija s ciljem da se primora Iran na promene u njegovom ponašanju, uključujući i prekid podrške militantnim grupama u regionu, kao i prekid razvoja nuklearnog programa.
Tramp je takođe naglasio da je u interesu Irana da postigne dogovor, sugerišući da bi takav sporazum mogao doneti ekonomske koristi toj zemlji. Iran se suočava sa teškom ekonomskom krizom, koja je pogoršana američkim sankcijama. U tom kontekstu, Trampov poziv na dijalog može se interpretirati kao pokušaj da se otvore vrata za buduće razgovore i potencijalno rešenje krize.
U međuvremenu, Iran je nastavio sa svojim nuklearnim aktivnostima, što je dodatno povećalo tenzije u regionu. Teheran je nekoliko puta prekršio odredbe JCPOA, povećavajući obogaćivanje uranijuma i smanjujući saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA). Ove akcije su izazvale zabrinutost kod međunarodne zajednice, posebno u kontekstu mogućnosti da Iran razvije nuklearno oružje.
Na drugoj strani, Izrael se već dugo protivi iranskom nuklearnom programu, smatrajući ga direktnom pretnjom svojoj nacionalnoj bezbednosti. Izraelski lideri su više puta naglasili da ne isključuju mogućnost vojne akcije protiv iranskih nuklearnih postrojenja, ukoliko smatraju da je to neophodno za zaštitu zemlje. Trampova izjava o potencijalnom sporazumu sa Iranom može se shvatiti kao pokušaj da se smanje tenzije između Izraela i Irana, čime bi se sprečila mogućnost vojnog sukoba.
Istovremeno, postoje i unutrašnji pritisci unutar SAD koji utiču na Trampovu spoljnu politiku prema Iranu. Predstojeći predsednički izbori 2024. godine mogli bi uticati na njegovu strategiju, jer se očekuje da će spoljna politika biti jedan od ključnih faktora u kampanji. Tramp će morati da balansira između potreba domaće politike i međunarodnih odnosa kako bi zadržao podršku birača.
U zaključku, Trampova izjava o želji za postizanjem sporazuma sa Iranom ukazuje na kompleksnost problema nuklearnog programa i regionalne stabilnosti. Dok Iran nastavlja sa svojim aktivnostima, a Izrael ostaje na oprezu, budućnost dijaloga između SAD i Irana ostaje neizvesna. Tramp je, međutim, otvorio vrata mogućim pregovorima, što može biti prvi korak ka smanjenju tenzija u ovom ključnom delu sveta.
