Nemački kancelar Olaf Šolc jasno je poručio da evropske zemlje i članice NATO-a neće slati trupe u Ukrajinu. Ova odluka potvrđena je nakon samita evropskih lidera koji je održan u Parizu. Šolc je istakao da će evropske države nabavljati oružje iz trećih zemalja radi brže isporuke vojne pomoći Ukrajini. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus takođe je odbacio mogućnost slanja kopnenih trupa u Ukrajinu, navodeći da to nije opcija za Nemačku.
Portparol britanskog premijera Rišija Sunaka takođe je izjavio da Velika Britanija nema planove za raspoređivanje borbenih trupa u Ukrajini. Predsednik Francuske Emanuel Makron, nakon samita evropskih lidera, izazvao je pometnju izjavivši da se „ništa ne može isključiti“ u vezi sa slanjem trupa u Ukrajinu, iako nema konsenzusa o toj odluci. Ipak, francuski opozicionari, kao i Mađarska, Poljska i Češka, precizirali su da neće slati vojsku u Ukrajinu.
Ova nedvosmislena odluka evropskih zemalja i članica NATO-a jasno pokazuje da se situacija u Ukrajini neće rešavati vojnom intervencijom. Umesto toga, države su spremne da pruže vojnu pomoć Ukraini kroz nabavku oružja iz trećih zemalja. Ova odluka ima za cilj očuvanje mira i bezbednosti u regionu, a istovremeno poslati jasnu poruku Rusiji da se neće tolerisati agresivno ponašanje i kršenje suvereniteta Ukrajine.
Ove nedelje je održan i samit evropskih lidera u Parizu, na kojem je razmatrana situacija u Ukrajini i dogovorene zajedničke akcije za podršku Ukraini. Iako se neće slati trupe na teritoriju Ukrajine, evropske zemlje su se obavezale na pružanje vojne pomoći i podrške za jačanje njihovih odbrambenih kapaciteta.
Njemački kancelar Olaf Šolc i ministar obrane Boris Pistorijus su jasno odbacili mogućnost slanja kopnenih trupa u Ukrainu, navodeći da je vojna intervencija neophodna. Britanski premijer Riši Sunak također je potvrdio da Velika Britanija nema planove za raspoređivanje borbenih trupa u Ukrajinu.
Iako je predsednik Francuske Emanuel Makron izazvao pometnju svojom izjavom da se „ništa ne može isključiti“ u vezi sa slanjem trupa u Ukrajinu, jasno je da većina evropskih zemalja nije sklonila vojnu intervenciju kao opciju za rešavanje krize u Ukrajini.
Nabavka oružja iz trećih zemalja, van Evrope, za brzu isporuku vojne pomoći Ukrajini, predstavlja alternativni pristup podršci Ukraini u sprovođenju njihove odbrane. Ovo pokazuje da evropske zemlje i članice NATO-a prepoznaju važnost podrške Ukraini u jačanju njihovih odbrambenih kapaciteta i osiguranju da se situacija ne eskalira u većem sukobu.
Odluka evropskih zemalja da se ne šalju trupe u Ukrajinu, već da se pruži vojna pomoć kroz nabavku oružja, pokazuje solidarnost i podršku Ukrajini u trenucima krize. Ova akcija je deo širih napora za očuvanje mira i bezbednosti u regionu, kao i zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukraini.
Evropske zemlje i članice NATO-a su svesne ozbiljnosti situacije u Ukrajini i spremne su da pruže podršku Ukraini u jačanju njihovih odbrambenih kapaciteta. Iako se vojna intervencija ne smatra opcijom, evropske zemlje su jedinstvene u svojoj podršci Ukrajini i spremne su da preduzmu konkretne korake kako bi im pružile vojnu pomoć i podršku.
Sve u svemu, odluka evropskih zemalja i članica NATO-a da se ne šalju trupe u Ukrajinu, već da se pruži vojna pomoć kroz nabavku oružja, predstavlja jasan signal solidarnosti i podrške Ukrajini u ovim teškim vremenima. Ova akcija takođe pokazuje odlučnost evropskih zemalja da se suprotstave agresivnom ponašanju Rusije i da očuvaju mir, bezbednost i suverenitet u regionu.
