Zemlje najugroženije klimatskom krizom suočavaju se sa velikim izdacima za spoljne poverioce, prema istraživanju dobrotvorne organizacije Debt džastis. Prosečno, ove zemlje plaćaju 15,5 odsto svojih državnih prihoda spoljnim poveriocima, što je gotovo dvostruko više nego pre pandemije virusa korona. Istraživanje je sprovedeno u 50 najugroženijih država sveta, gde su izdvajanja za dugove trenutno na najvišem nivou u poslednje tri decenije.
Od ukupnih spoljnih plaćanja kamata ovih zemalja, 38 odsto ide privatnim zajmodavcima, 35 odsto multilateralnim institucijama, 14 odsto Kini, a 13 odsto drugim vladama. Ova situacija dodatno pogoršava finansijsku stabilnost ovih zemalja koje su već pogođene klimatskim promenama.
Prema rečima stručnjaka, ova situacija zahteva hitnu akciju i pravedno restrukturiranje dugova kako bi se olakšalo opterećenje ovih zemalja. Takođe, postavlja se pitanje odgovornosti privatnih zajmodavaca i potrebe za transparentnijim i održivijim finansijskim sistemom.
Zemlje kao što su Etiopija, Mozambik, Pakistan i Honduras suočavaju se sa najvećim finansijskim izazovima u ovoj situaciji. Pored toga, brojne druge zemlje širom sveta takođe imaju probleme sa otplatom dugova, što dodatno otežava njihovu sposobnost da se izbore sa posledicama klimatskih promena.
Debt džastis je apelovao na međunarodnu zajednicu da podrži ove zemlje u rešavanju njihovih finansijskih problema i da se aktivnije angažuje u rešavanju globalne ekonomske nejednakosti. Takođe je istaknuto da je neophodno da se stvori dugoročna održiva rešenja kako bi se sprečile dugoročne posledice klimatskih promena.
Iako je ovaj problem već duže vreme prisutan, aktuelna globalna kriza još više je istakla potrebu za hitnom akcijom i solidarnošću među zemljama. Samo zajedničkim naporima i efikasnijim mehanizmima za rešavanje dužničke krize može se izbeći dalje pogoršanje situacije u najugroženijim zemljama sveta.
U ovom kontekstu, važno je da se rasprava o ovom problemu proširi i da se otklone sve prepreke za efikasnije rešavanje finansijskih poteškoća najugroženijih zemalja. Pored toga, neophodno je da se pronađu dugoročna rešenja koja će omogućiti održivu ekonomsku obnovu ovih zemalja i njihovu bolju pripremljenost za buduće klimatske krize.
Kao što je istaknuto u istraživanju, potrebno je da se uspostave mehanizmi solidarnosti i pravednosti u globalnom finansijskom sistemu kako bi se osiguralo da najugroženije zemlje imaju pristup adekvatnim resursima za suočavanje sa posledicama klimatskih promena. To će zahtevati saradnju među svim akterima – državama, međunarodnim organizacijama, finansijskim institucijama i civilnim društvom.
Ova situacija pokazuje da je potrebno hitno delovanje kako bi se sprečile dalje negativne posledice klimatske krize po najugroženije zemlje sveta. Samo zajedničkim naporima i solidarnošću možemo stvoriti održivo rešenje za ovaj globalni problem koji utiče na sve nas.
Konačno, važno je da se ova tema stavi visoko na globalnoj agendi i da se pronađu konkretna rešenja koja će omogućiti održivu i pravednu budućnost za sve zemlje sveta. Time ćemo pokazati da smo spremni da se suočimo sa izazovima klimatske krize i da pružimo podršku onima koji su najviše pogođeni njenim posledicama.
