Novi zemljotres pogodio je danas severni region Čilea Tarapaka. Jačine je bio 5,3 stepena po Rihterovoj skali, a dogodio se na dubini od 118 kilometara, kako je saopštio Evropski mediteranski seizmološki centar. Nacionalni seizmološki centar Čilea je naveo da je zemljotres bio jačine 5,4 stepena po Rihterovoj skali i da je epicentar bio 37 kilometara severoistočno od Kalame, preneo je Rojters.

Hidrografska i okeanografska služba čileanske mornarice saopštila je da nema uslova za stvaranje cunamija na čileanskoj obali. Ova vest je dostupna korisnicima Tanjugovih servisa.

Chile se nalazi na pacifičkom vatrenom pojasu poznatom po svojim jakim zemljotresima. Ovo područje često je pogođeno potresima i vulkanskim erupcijama zbog svoje geološke pozicije. Većina zemljotresa u Čileu su posledice subdukcije, procesa u kojem se okeanska ploča gura ispod kontinentalne ploče, što uzrokuje trenje i oslobađanje ogromnih količina energije.

Samo prošle godine, Čile je doživeo nekoliko ozbiljnih zemljotresa. U januaru 2020. godine, zemljotres jačine 6,0 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je centralni deo Čilea, nanevši materijalnu štetu. Manji zemljotresi su takođe česti u ovom regionu, ali većina prolaze neprimećeno od strane stanovništva.

Iako je razorna priroda zemljotresa, naučnici su u Čileu napravili velike korake u razvoju tehnologije i metoda za predviđanje zemljotresa. Nacionalna mreža seizmičkih stanica, SERVICIO SISMOLÓGICO, osnovana je 1974. godine kako bi se unapredila priprema za potencijalno razorne zemljotrese.

Većina zemljotresa u ovom regionu su manjeg intenziteta i ne prouzrokuju značajniju štetu, ali jači i dublji zemljotresi, poput ovog poslednjeg, mogu izazvati ozbiljnu štetu infrastrukturi u Čileu.

Zemljotresi su prirodna pojava koja se javlja kada se dogodi promena u pukotinama stena, nazvanim pločama, koje čine Zemljinu površinu. Kada se stene pomeraju, one ispuštaju energiju u obliku zvukova i vibracija, što rezultira zemljotresom.

Pored Čilea, pacifički vatreni pojas obuhvata i druge zemlje poput Japana, Indonezije i Nove Zelandije, koje su često pogođene značajnim zemljotresima. Ovi zemljotresi mogu imati razorne posledice na ljudske zajednice, prirodu i infrastrukturu, te je važno da se sprovedu mere zaštite i pripreme u ovim regionima.

Kroz razvoj tehnologije, predviđanje zemljotresa postaje sve preciznije, što omogućava stanovništvu i vlastima da se pripreme za moguće zemljotrese i umanje njihov potencijalni uticaj.

U Čileu su izgradili i implementirali sistem za rano upozoravanje, koji omogućava stanovništvu da se pripremi i reaguje na potencijalnu opasnost od zemljotresa. Ove mere su ključne za smanjenje broja žrtava i materijalne štete koju zemljotresi mogu izazvati.

Ovo je važan podsetnik o važnosti naučnih istraživanja i tehnološkog razvoja u oblasti seizmologije, s obzirom na to koliko su zemljotresi česta prirodna pojava u određenim delovima sveta.
U ovim regionima, podržavanjem istraživanja i implementacijom mera zaštite, moguće je unaprediti kapacitete za reagovanje na zemljotrese i smanjiti njihove potencijalne posledice.